Мурал се налази у Улици Браће Рибникар бр. 5, на улазу у Друштво књижевника Војводине.
Александар Тишма је рођен 16. јануара 1924. године у Хоргошу а преминуо 15. фебруара 2003. у Новом Саду. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, а кратко је студирао у Будимпешти. Био је дугогодишњи уредник у Издавачком предузећу Матице српске у Новом Саду и уредник „Летописа Матице српске“.
Добитник је бројних награда, па и ордена Легије части Француске.
За књижевно стваралаштво добио је многобројне награде и признања у земљи и иностранству: Бранкову награду (1957), Октобарску награду Новог Сада (1966), Нолитову награду (1977), НИН-ову награду за роман (1977), Награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу (1978), Књижевну награду „Сзирмаи Каролy” (1977. и 1979), Андрићеву награду (1979), Награду Ослобођења Војводине (1982), Награду Жељезаре Сисак (1984), Седмојулску награду СР Србије (1988), Награду за европски фељтон у Брну (1993), Награду Лајпцишког сајма књига (1996), Државну награду Аустрије за европску књижевност (1996), Награду града Палерма „Монделло” (2000), Награду „Светозар Милетић” за публицистику (2002) и постхумно Вукову награду (2003).
Био је један од најпризнатијих литерата српског језика у иностранству, члан не само Српске академије наука, него и Берлинске. Његова дела преведена су на преко 20 језика, чиме је Тишма постао цењен и читан и ван српског и југословенског културног простора.
У његову част установљена је књижевна награда која се додељује сваке друге године најбољем светском писцу за укупно или појединачно књижевно дело написано и објављено на било ком светском језику.
Писао је поезију, приповетке, романе, а његова најзначајнија дела су: „Употреба човека“, „Књига о Бламу“, „За црном девојком“, „Капо“, „Вере и завере“, „Женарник“…
Подсећања ради, поводом великог јубилеја, стогодишњице од рођења великог Александра Тишме, организовани су бројни догађаји у Новом Саду током јанура.
nsuzivo.rs
