Помоћи, учинити добро дело, обавити куповину уместо некога ко није у могућности, организовати акцију чишћења одређеног подручја и слично – све је волонтирање. Ипак, тај појам у нашем друштву дуго није позитивно схваћен, па се чак и данас може чути да се волонтирање сматра коришћењем бесплатне радне снаге, безмало и израбљивањем. Ситуација у нашем граду је, може се рећи, побољшана откако је, 2017. године, основан Новосадски волонтерски сервис (НВС), који успешно испуњава задатак промоције вредности волонтирања и признавања рада и значаја волонтера.
- Међу људима још постоји недоумица о томе шта је волонтирање, а то је заправо темељ сваке цивилизације и нешто што сви радимо, без обзира на то шта мислимо о њему – потврђује координатор Новосадског волонтерског сервиса Војислав Пркосовачки. - Заправо је реч о уобичајеним вредностима, које би требало сви да негујемо и део су нашег социјалног понашања. У чему год да учествујемо у нашој локалној заједници, ми волонтирамо и на тај начин пружамо подршку. Новосадски волонтерски сервис на више нивоа учествује у променама у оквиру волонтирања, као и односа према њему. Појединац не може сам ништа да уради, нити само једна организација, зато се удружујемо. Имамо више од 80 партнера на локалном нивоу, тако да су непрегледне могућности у томе где све волонтери могу да учествују. Кад је реч о броју активности које смо подржали током последње четири године, само у претходној години тај број износи 71, а 2020. било их је 63. У години титуле Омладинске престонице Европе (2019), било их је чак 103, док смо их на почетку, у покретању, од 2017. до 2018. године, имали четрдесетак.
Поред 71 активности у 2021. години, Новосадски волонтерски сервис самостално је организовао још око 30, међу којима је неколико обука за волонтере и организаторе волонтирања, волонтерска размена, обележавање Међународног дана волонтера и друге. Значајан допринос дали су и кад је реч о пандемији, а последња активност у оквиру тога била је подршка подизању вакциналног пункта на Сајму. Прикључују им се све генерације са различитих страна, и са 16 и са 76 година, а кроз волонтерски ангажман све разлике нестају.
- Иако под короном, прошла година била је изузетно садржајна кад је реч о потреби за волонтерима, а они су, захваљујући томе, имали прилику свашта да науче, упознају различите људе и институције – истиче Војислав Пркосовачки. – Иза нас је леп број активности, али требало би да причамо о квалитету. Највише је волонтера било у култури због мноштва дешавања у тој области, не само због титуле Европске престонице културе, коју је наш град понео, него и због тога што је Новосадски волонтерски сервис, током четири године постојања, успоставио изузетно добру сарадњу са организацијама и институцијама културе. Друго место по броју волонтера заузимају активности које се тичу младих и омладинске политике, потом спорт, здравље и екологија, то су све сектори волонтирања.
Финале прошле године свакако је било усмерено на Европску престоницу културе.
- Подсећања ради, Фондација „Нови Сад 2022 – Европска престоница културе“ и Савез омладинских удружења ОПЕНС 2019 основали су Новосадски волонтерски сервис са идејом да пружи подршку тим титулама нашег града, као и волонтирању, односно да се кроз поменутих шест сектора пружи подршка локалној заједници - открива Пркосовачки. - Крај године био је фокусиран на почетак „Дочека“, те смо велике активности имали 31. децембра и 1. јануара, као и 13. јануара у оквиру свечаног отварања Европске престонице културе. У том периоду било је ангажовано више од 220 волонтера и заиста се, поред празничне атмосфере, осећало то шта значи волонтирати у граду који је понео ту титулу. Све то настављамо кроз наредних седам програмских лукова, волонтери ће пратити сваку активност. Свако ко се пријави да волонтира, моћи ће потпуно да осети Европску престоницу културе, шта су то „Сеобе“, „Хероине“, „Будућност Европе“ и остали програмски лукови, и да током целе године, фигуративно речено, буде на сто различитих места.
Ипак, без обзира на чињеницу да је претходна година била изузетно успешна за волонтере и Новосадски волонтерски сервис, пред њима је, како Пркосовачки наводи, још много тога што би требало урадити.
- Отпочели смо сарадњу са Регионалном канцеларијом за сарадњу младих и са њима смо радили два програма. Један је дугорочно волонтирање, у оквиру којег је код нас два месеца боравио волонтер из Албаније, а имали смо и размену волонтера из Албаније, Македоније и Црне Горе. Једанаесторо волонтера боравило је овде у оквиру размене, па смо с њима током децембра обележили неколико значајних датума, попут 5. децембра, Дана волонтера, а учествовали су и у другим активностима. Идеја размене била је да се млади из региона повежу јер они су, ипак, наша будућност. Мислим да се у Новом Саду створила једна мала волонтерска заједница. Волонтирање је показало да заједничким радом можемо да порушимо све могуће предрасуде – поручује Војислав Пркосовачки.
У односу на период до 2017. године, у волонтирању је много тога позитивно промењено. Постављене су границе, волонтери не могу да раде баш сваки посао, а и радно време је ограничено. Уведени су волонтерски уговори и, у сарадњи са партнерима, постављени стандарди... Новосадски волонтерски сервис не функционише сам, већ повезује организаторе активности са волонтерима. Међутим, неминовно представља тачку окупљања и информисања.
Б. Павковић
