Како се могло чути у петак на редовној седници скупштине ове организације у Еколошком центру „Радуловачки“, а потом и у Карловачкој гимназији на својеврсној презентацији оствареног за годину дана, на свим пољима деловања постигнути су импресивни резултати, међу којима и сами горани нарочито истичу неколико њих.
Трећу годину заредом карловачки Дунавац предмет је интересовања Покрета горана Војводине који у том потесу види потенцијал за одрживи развој Сремских Карловаца и тако се према њему и односи. Ове године је о том делу Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит“ Покрет горана организовао и стурчни скуп на ком је још једном указано на његове вредности и значајне еко-туристичке потенцијале.
Спроведено је и истраживање биодиверзитета на Курјачкој греди и карловачком Дунавцу које је донело обиље занимљивих податка, који говоре у прилог богатству биљног и животињског света, а трећи пут организован је и међународни волонтерски камп чији учесници су уређивали тај потес. Управо је овај камп,који се зове „Сачувајмо рит“, што с поносом истичу у Покрету горана Војводине, проглашен у конкуренцји 35 кампова, за најбољи у Србији.
Још једно значајно признање за квалитет припало је овој организацији, тачније Еколошком центру „Радуловачки“ током године. Савет Европе, које је пре три године доделио Еколошком центру ознаку квалитета „Европски омладински центар“, продужио је ту лиценцу на пет година, што значи да ће је ностити до 2022, о чему је званично обавештење стигло пре неколико дана. Тиме ће и у наредних пет година Еколошки центар бити у друштву 11 таквих центара и једини на територији изван Европске уније. Ова титула пружиће додатне могућности за унапређење квалитета рада у Еколошком центру и допринети његовој већој видљивости и престижу.
Оно што би се можда могло назвати и највећим резултатом у овој години, не само Покрета горана него и осталих учесника у пројекту, јесте почетак дигитализације најстарије и прве ботаничке збирке на подручју данашње Србије која потиче с краја 18. века, Волнијевог хербаријума, који се чува у Карловачкој гимназији. Како је рекла Душица Миленковић из Покрета горана, пре седам година родила се идеја о рестаурацији, заштити и дигитализацији хебраријума и тек ове године, стицајем околности на двестадвадесетогодишњицу од настанка збирке, отпочео је тај процес.
Ширење идеје о енергетској ефикасности
Покрет горана Војводине, као покретач и носилац различитих програма одрживог развоја, и власник енергетски ефикасног објекта, члан је Мреже добре енергије, која је званично основана на конференцији одржаној у Магистрату у Сремским Карловцима 3. октобра. Ширећи идеју о енергетској ефикасности, што је један од циљева ове Мреже, ПГВ је организовао “Енергетски преглед” за четири јавна објекта у Сремским Карловцима – зграде Магистрата, Карловачке гимназије, ОШ „23.октобар“ и вртића „Коцкица“. У оквиру овог посла експерти из Врбаса су израдили елаборате који садрже препоруке мера, као и студију утицаја на унапређење енергетске ефикасности тих објеката.
„Пре седам година свима нама циљ је био да започнемо рестаурацију и заштиту хербаријума, али све до ове године није било прилике и захваљујући Министарству културе и информисања успели смо да се покренемо с мртве тачке“, рекла је Миленковићева.“ Пет установа и организација ушло је у пројекат -Карловачка гимназија, Департман за биологију Природно-математичког факултета, Покрајински завод за заштиту природе, ЈКП „Информатика“ и Покрет горана Војводине.Наш задатак у овом послу је промоција збирке и едукација младих о хербаријуму, што ми већ седам година, између осталог, кроз камп „Стопома првих ботаничара“ чинимо.“
Јединствена прилика пружена је посетиоцима у петак у спомен-библиотеци Карловачке гимназије где је збирка похрањена, да уз стручно вођење виде њен мали део пре него што почене рестаурација и дигитализцаија након примарне обраде и одређивања приоритета за даљи рад, што је протеклих месеци урађено.
“За годину дана успели смо да сагледамо све оно што у наредних четири треба да разрадимо и доведемо до тога да збирка буде доведена у жељено стање“, истакла је сарадник на ПМФ-у Милица Рат. „Прегледали смо центурије које се чувају у спомен - библиотеци, увидели да неке ексикати недостају, открили вредну енолошку збирку, сакупили податке који су нам потребни да бисмо конкурисали за неке нове пројекте у будућности. Наш посао је био и да прегледамо сву грађу у вези с хербаријумом, па смо тако нашли нашли уџбенике с почетка 19. века који су писали професори гимназије, али и неке друге. Све то што смо до сада постигли за месец дана биће презентовано јавности на порталу.“
Презентација Волнијевог хербаријума, који по закону представља културно благо и који је деценијама био скривен од погледа стручне и шире јавности, јесте један од главних задатака учесника пројекта дигитализације. На томе се већ увелико ради, а прилику да тај српски културни и природни раритет виде, имаће догодине и више од три стотине балканских ботаничара који ће учествовати на скупу који у Новом Саду организује ПМФ.
З. Милосављевић
