Крајњи циљ акције је ограничавање употребе пластичих кеса, чије је претерана употреба најчешћи узрок загађења животне средине. Њима су засути градови и насеља, улице, паркови и путеви, пошто се бацају у отпад после употребе. Размере небриге видљиве су свуда око нас, док је њихова разградња најштетнија и најдуговечнија по животну средину.
– Највећи извор загађења су пластичне кесе, и пластика уопште, али постоји алтернатива – рекао је председник Градског одбора Зелене странке Слободан Цветковић, и додао да је циљ акције да се грађани још више едукују о штетности пластике. – Људи узимају пластичне кесе по продавницама и маркетима јер су на то навикли, а и тако је лакше. Чим их искористе, они их бацају у природу. Наплаћивањем пластичних кеса значајно се смањила њихова примена, али то није довољно. Радимо на подношењу и доношењу закона о заштити животне средине, или бар да крене примена од Градске управе.
Пензионерка Марија Панић рекла је да није упозната с радом Зелене странке, али се нада да ће покушати да контролише хигијену у граду.
– Није само то проблем – казала је Марија Панић. – И реке су загађене. Бацамо шта стигнемо. Кеса би требало да буде скупља од два динара јер народу то није скупо.
Млади нису упућени у потрошњу пластике јер сматрају да су пластичне кесе једина опција.
– Људи узимају пластичне кесе првенствено јер им се то нуди у продавницама – сматра студент Стефан Подунавац. – Да хоћу, нашао бих где могу да узмем еколошке вреће. Једноставно, необазрив сам према природи и окружењу.
У просеку, једној кеси потребно је око 240 година да се разгради, док је једном пластичном предмету потребно око 1.000 година.
М. Ћировић и Б. Ерцег
