"Желим да овде стварно дам подршку и да кажем да ћемо ми наставити у потпуности да подржавамо Музеј жртава геноцида и да ћемо урадити све што је потребно да држава иза оваквог тешког, озбиљног и одговорног посла стане", истакла је Брнабић.
Навела је да се заиста запрепастила када је прочитала колико је у претходних неколико деценија на универзитетима у Србији и на читавом пост-југословенском простору одбрањено доктората у вези са Јасеновцом, као и колико је научно-истраживачких пројеката реализовано на теме Јасеновца и страдања цивила у Другом светском рату.
"То нуди поражавајућу историјску слику и мислим да је то оно где наша наука стварно треба да се пробуди и како год буде потребно да држава томе помогне, да ли кроз научне стипендије, да ли кроз другачију врсту подршке, хајде да разговарамо о томе у будућности и да понудимо стипендије да дотатно мотивишемо научнике, истраживаче, студенте", рекла је премијерка.
Додала је да је држава у претходних неколико година уложила значајну суму новцу за почетак реконструкције објеката некадашњег логора на београдском Старом сајмишту.
"Обновили смо и опремили објекат сталне музејске поставке у оквиру Крушевачког спомен подручја Слободиште, отпочели смо интензивне радове на заштити спомен гробља стрељаних у Краљеву", рекла је Брнабић. Навела је да је посебно поносна на то што су, као Влада Србије, Музеју жртава геноцида предали на старање и управљање спомен подручје Јајинци.
"Мислим да је то изузетно важно, зато што мислим да Музеј жртава геноцида једини има капацитет да управља тим спомен подручјем на начин како је потребно управљати и да даје иницијативу да то спомен подручје обилазе наши ђаци, млади људи, образовне институције, на крају крајева и невладине институције", рекла је премијерка.
Истакла је да Београд и Ниш данас коначно имају улице јасеновачких жртава.
"Влада Србије на иницијативу председника почела је да финансира филмове и снимање филмова од националног значаја попут филма 'Дара из Јасеновца', а управо је завршено и снимање филма 'Деца Козаре'", поручила је Брнабић.
Додала је Влада подржала Музеј жртава геноцида да запосли већи број људи, број стално ангажованих стручњака у музеју, само у претходне две године је упетостручен, али да не мисли да је то довољно, већ да је ово само почетак.
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић рекао је да Музеј жртава геноцида ову конференцију организује уочи 80. годишњице објављивања књиге Рафаела Лемкина "Axis Rule In Occupied Europe", којом је, према речима, Ристића на правни и научни начин утврђено, дефинисано и доказано постојање геноцида као ултимативног злочина који једна група може да почини над другом групом.
"Желели смо да ова дводневна конференција обухвати и 9. новембар, као Међународни дан борбе против антисемитизма и фашизма, како бисмо показали да су и неофашизам, неонацизам и неоусташтво присутни у нашим друштвима, у читавој Европи, читавом свету и да су то идеологије зла које нису трајно побеђене 9. маја 1945. године", рекао је Ристић и додао да су пред нама битке, не на бојном, већ на научном пољу.
Епископ пакрачко-славонски господин Јован је на конференцији коју организује Музеј жртава геноцида одржаној у Палати "Србија" показао прво издање Лемкинове књиге "Axis Rule In Occupied Europe", објављене 1944. године, и рекао да је то књига у којој је формиран појам геноцида као и да је међу примерима за геноцид наведена ситуација Срба у Независној Држави Хрватској и ситуација српског народа у окупираној Србији.
