Коме је примамљива пустара под снегом и ледом? Уколико се гледа на ледено-снежни амбијент, и екстремно ниске температуре, није баш примамљиво подручје за управљање.
Међутим, оно што се налази испод белог покривача, који се полако топи услед глобалног загревања, као и поморски путеви који се отварају с повлачењем леда, отварају ново поглавље сукоба у ком више држава види своје економске бенефите. У ситуацији у којој нису најбоље дефинисане границе, односно шта је чије, звецкање оружја у најхладнијем региону на планети дође му као залог за економски профит. Али и најави могућих сукоба великих сила. С једне стране САД и НАТО савезника, а с друге Русије и Кине.
И док су САД у годинама након хладног рата тамо слабиле своју војну присутност, Русија је прво полагано, а затим све више успостављала доминацију у арктичкој регији. Продубљивање кинеско-руске сарадње, која је додатно ојачала након руске инвазије на Украјину, на САД као да је имало учинак паљења аларма.
Крајем 2022. Бајденова администрација објавила је Националну стратегију за арктичку регију, која укључује нова улагања у Арктик у ери стратешког надметања за подручје изнад Арктичког круга. Но, стручњаци страхују да је америчко буђење из „поларног сна“ можда дошло преспоро и прекасно.
Арктик се дуго сматрао регијом у којој су глобалне политичке напетости биле успешно укроћене мирољубивом сарадњом осам земаља. Најсјевернија регија Земље је, наиме, подручје које се састоји од Арктичког океана и делова осам земаља - Норвешке, Шведске, Финске, Канаде, Русије, Исланда, Гренланда и Сједињених Америчких Држава. Током година хладног рата Арктик је био подручје симболичног војног надгорњавања између САД-а и Совјетског Савеза, али није имао практичну сврху у пословима две државе. Прекретница у перципирању Арктика као истински мирољубиве регије био је говор совјетског председника Михаила Горбачова 1986. године који је тада изразио жељу да уместо војних надметања, земље сарађују у заштити животне средине.
Под геслом „високе географске ширине, ниске тензије“, 1996. основан је Арктички савет, с јасним политикама екологије и одрживог развоја. У савету се налази осам поменутих земаља и представници шест аутохтоних народа, а све одлуке се доносе консензусом. Један од успеха савета је чињеница да су безбедносни аспекти изричито искључени, што значи да централну улогу играју научна истраживања и заштита арктичке природе. Питање војне безбедности строго је забрањено.
Али ова сарадња нагло је прекинута 24. фебруара 2022. године кад је Владимир Путин покренуо свеобухватну инвазију на Украјину. Преосталих седам држава чланица одмах је изјавило да ће паузирати своје учешће у раду савета док траје агресија на Украјину, а санкције које су уведене Москви, ограничило је испоруку арктичких нафте и гаса које Русија експлоатише.
Међутим, то не значи да је Русија остала без интереса. Последње две деценије Русија је доминирала у борби за Арктик, градећи своју флоту ледоломаца, бродова и подморница способних за лансирање нуклеарних пројектила, али и више нафтних бушотина дуж својих 24.000 километара арктичке обале. Циљ Русије је да преузме контролу над Северним морским путем који би до 2035. могао постати отворен током цијеле године и постати једна од кључних рута светске трговине.
Имајући у виду да се Арктик загрева готово четири пута брже од глобалног просека, до лета 2035. би могао да остане без морског леда. На Арктику живи око четири милиона људи, од којих су око два милиона Руси, а око 500.000 су припадници аутохтоних народа.
Климатске промене иду у корист руским интересима. Топљење леда већ је утицало на то да сезонски путеви буду отворени током већег дела године и пружило је више могућности за искориштавање природних ресурса.
Геолошки институт Сједињених Америчких Држава 2008. године проценио је да се 13 посто, или 90 милијарди барела, светских неоткривених конвенционалних извора нафте налази управо на Арктику. Већина тих ресурса налази се на Аљасци и у Руској Федерацији. Арктик игра важну улогу у руској економији. Године 2020. руски арктички делови чинили су десет посто националног БДП-а, 80 посто производње гаса и 17 посто производње нафте.
Русија је појачала бројност бродова и ледоломаца у том делу да осигурају морску руту, па је међу западним земљама завладао страх да ће руска морнарица блокирати комерцијалне путеве.
Москва је последњих година поновно отворила арктичке базе затворене након хладног рата, стационирала више снага широм регије и покренула војне вежбе. Истовремено, у игри се нашла и Кина, проглашавајући се „државом близу Арктика“ који јој је обезбедио статус посматрача у Арктичком савету. Кина и Русија су недавно потписале поморски споразум за путовање Северним морским путем због размене обавештајних података. Пекинг ће сигурно имати користи од већег броја поморских рута узрокованих топљењем Арктика, с обзиром на то да око 90 посто кинеског извоза иде морем, а јужне руте угрожене су сукобима на Блиском Истоку.
Министарство спољних послова САД-а донело је одлуку која би могла изазвати сукоб с Русијом у Арктику. Прошле године у децембру проширило је спољне границе америчког континенталног појаса за приближно милион четворних. Иако је у складу с Конвенцијом Уједињених народа о праву мора из 1982., Русија је то прогласила „антируском провокацијом“.
Владимир Путин је истакао Арктик као приоритет за Русију због геоекономске важности и националне сигурности. Русија је представила нове нуклеарне подморнице и тестирала хиперсоничне пројектиле на Арктику, што стручњаци виде као војну предност.
Запад, посебно Норвешка, која дели границу с Русијом, прати ситуацију, с обзиром на близину нуклеарних подморница на полуострву Кола.
Русија има стратегију одбране на Арктику, укључујући могућност лансирања балистичких нуклеарних пројектила, а Норвешка игра кључну улогу у ометању тих планова. Ситуација подсећа на стратешки значај Арктика између САД-а и Русије, изазивајући забринутост за регионалну стабилност.
У целу причу укључила се и Данска која је издвојила 2,74 милијарде круна (око 370 милиона евра) за јачање контроле и обавештајне активности на Арктику и у северном Атлантику.
Реч је о контроли са дроновима великог домета, као део ширег оквирног споразума чија је намена да обнови своју одбрану и испуни циљеве НАТО-а, саопштило је данско министарство одбране.
Беспилотне летелице великог домета помоћи ће у праћењу све веćег броја цивилних и војних активности на Арктику и Северном Атлантику, али и обезбедити да Данска може боље да испуни циљеве НАТО-а.
Анализа стања у арктичком делу са аспекта глобалне политике указује на комплексну и динамичну ситуацију која обухвата економске, војне и еколошке димензије.
Закључно, Арктик постаје арена интензивне глобалне конкуренције, где економски, војни и еколошки интереси преплићу, доводећи до изазова и прилика.
Очување мира, сарадње и одрживог управљања постају кључни фактори како би се избегли потенцијални сукоби и сачувао екосистем овог рањивог региона.
Е. Д.
