"Не плашимо се статуса кво, не плашимо се ћорсокака, заправо се не плашимо ничега у вези са тим, страхујемо само да би људи на Косову и у Србији могли да буду изостављени од онога што имају из процеса приступања", рекао је Стано.
Он је тако одговорио на брифингу за новинаре у Бриселу на питање да ли се плаши статуса кво у дијалогу имајући у виду, како је рекао новинар, недостатак примене обавеза и недостатак састанака, као и приштинску уредбу о забрани динара и упаде у зграде српских органа.
Стано је нагласио да се дијалог Београда и Приштине наставља и да се ради на напретку у том процесу, док је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро оценила да је "лопта на терену две стране".
"Дијалог се наставља. Настављамо рад на томе да дође до напретка у овом процесу, да помогнемо странама да коначно почну да се понашају конструктивно како би могле да напредују", рекао је Стано.
Он је нагласио да све што је поменуто и на шта је ЕУ реаговала, посебно када је реч о приштинској страни, односно "једностраним одлукама и стварима које су изазвале забринутост" ЕУ, заједно са "начином комуникације" са стране приштинских власти, развија страхове ЕУ да би тзв. "Косово могло да буде изостављено".
"Али ми настављамо наш рад, специјални изасланик ЕУ (Мирослав Лајчак) као и високи представник (Жозеп) Борељ настављају да раде са партнерима, како у региону, тако и са међународним партнерима у ЕУ и ван ње, како би се омогућило обема странама да почну да предузимају кораке који ће им омогућити да наставе дијалог уз помоћ ЕУ о свим питањима у којима до сада није било напретка и где је потребно постићи, посебно на примени договореног у пролеће прошле године, како у Бриселу тако и у Охриду", поручио је Стано.
Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро истакла је да Борељ, заједно са Лајчаком, води дијалог Београда и Приштине и оценила да је "лопта на терену две стране".
"Обе врло јасно знају ствари које треба да се ураде. Они су на то пристали и обе знају да је, очигледно, напредак у нормализацији односа оно што ће их довести до напретка и на путу ка ЕУ", поручила је Писонеро.
Писонеро је, на питање када се могу очекивати конкретне користи и пројекти за Западни Балкан од Плана раста ЕУ од шест милијарди евра, подсетила да су европски лидери на самиту Европског савета 1. фебруара подржали идеју да се обезбеде средства за План раста за Западни Балкан, који чини две милијарде евра у грантовима и четири милијарде евра у кредитима.
"Сада бисмо се радовали да Савет ЕУ и (Европски) парламент могу да брзо преговарају о уредби за тај инструмет, тако да све све што пре буде у функцији и да са тим заиста почнемо. Наши партнери са Западног Балкана то очигледно очекују", рекла је Писонеро.
Писонеро је оценила да је "лопта у рукама козаконодаваца" и изразила наду да ће они успети да постигну договор о томе што је пре могуће.
