Дачић је у обраћању истакао да Србија не одустаје од дипломатије, нити од компромиса, као начина решавања спорова, ни када је реч о питању највишег државног приоритета - питању Косова и Метохије. „Остајемо привржени начелима међународног права, постигнутим договорима и спремни на даљи дијалог, када се за њега стекну услови“, казао је министар.
Како је навео, да конструктивна позиција Србије итекако наилази на подршку земаља широм света, најбоље потврђује податак да је укупно 13 држава донело одлуку о повлачењу признања независности Косова, као и чињеница да је тзв. Косово суочено са немогућношћу да постане члан међународних организација.
„Неразумно и веома штетно одбијање Приштине да повуче одлуку о таксама, као и узастопне провокације и унилатерални потези, као што је био јучерашњи брутални напад на север Косова и Метохије, јасно говоре да приштинска страна чини немогућим одржавање нових рунди дијалога“, казао је Дачић.
Како је навео, чланство у Европској унији представља један од стратешких спољнополитичких приоритета Србије, као и очување мира и безбедности на регионалном и глобалном плану и безбедносна сарадња у најширем смислу те речи, а као важан сегмент рада Министарства на чијем је челу навео је и програм сарадње са дијаспором и Србима у региону.
„Желим да истакнем да смо посвећеност Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ потврдили нашом спремношћу да, у складу са сопственим могућностима, допринесемо европским политикама у овој области, наставком учешћа у мисијама и операцијама УН-а и ЕУ“, казао је Дачић.
Додао је да Србија наставља са јачањем свеобухватне билатералне сарадње са Руском Федерацијом и Кином, са којима је вежу стратешки односи и челично пријатељство.
Шеф српске дипломатије је навео да је у претходних пет година, колико је на челу Министарства спољних послова, посетио 102 од 193 државе света, прешавши више од 1,1 милион километара.
Оцењује да је у том периоду српска дипломатија постигла завидне резултате на дипломатском плану, од којих су неке спречавање усвајања резолуције о Сребреници у Савету безбедности УН-а, председавање ОЕБС-у, спречавање чланства тзв. Републике Косово у Унеску и Интерполу...
Како је навео, данас српска дипломатија има више од 100 дипломатско-конзуларних мисија у свету, а на дипломатским задацима распоређено је 499 дипломатских и административних службеника у земљи и 519 у иностранству, од чега је 220 ангажовано у земљи, а 260 у иностранству.
Према његовим речима, српска дипломатија је и у години иза нас радила вредно и марљиво и то на јачању свеобухватне сарадње са традиционалним пријатељима, бољим односима у региону, али и на стицању нових пријатеља широм света.
„Са поносом желим да истакнем да је Србија, само у последњих годину дана, успоставила дипломатске односе са пет земаља карипског и азијско-пацифичког региона“, рекао је Дачић.
Министар спољних послова навео је и да је у претходном периоду закључен већи број споразума о релаксацији визиног режима са државама широм света, а да је према порталу Пашпорт Индеx српски пасош на глобалном нивоу на 28. месту у свету.
Министар Дачић доделио је данас и повеље на плану дипломатије глумцу Милошу Биковићу и амбасадорима Славенку Терзићу и Љиљани Никшић.
Биковић, који је добио повељу за изузетан лични допринос у промоцији Србије и њеног богатог културног стваралаштва у свету, захвалио се у име свих овогодишњих лауреата, а у своје име је рекао да је изузетно почаствован, али да није сигуран због чега.
„Радим оно што сматрам да би требало да ради свако ко би се нашао у мојој ситуиацији. Нисам ја српску културу промовисао, већ сам себе желео да истакнем. Српска култура и наслеђе су у свету мене уздизале, а не обратно“, рекао је Биковић.
Пријему у Народној скупштини, на којем је обележено и 100 година од оснивања дипломатског архива у Министарству спољних послова, присуствовали су председница парламента Маја Гојковић, министри Славица Ђукић Дејановић, Владан Вукосављевић, Горан Триван, представници дипломатског кора, међу којима и амбасадори Русије и Кине, Александар Чепурин и Чен Бо, представници верских заједница у Србији, потомци Михајла Пупина, Бранислава Нушића, Аврама Петронијевића и други.
