Тренутно су у припреми измене Закона о зашитити природе које ће предвидети забрану изградње минихидроцентрала у заштићеним добрима, а Триван за Тањуг каже да је то јединствен став грађана, стручне јавности, његовог министарства, као и став који је подржао председник Александар Вучић.
Измене тог закона, наводи министар, биће готове у релативно кратком року, а потом ће Министарство енергетике израдити катастар минихидроцентрала.
"Катастар који буде направљен, а који сада Министарство енергетике израђује, мора да буде одличан и поткован свим могућим стручним аспектима такве одлуке. Када се пређе у примену свега тога треба да видимо да ли заиста свака локација треба да буде локација на којој ће се градити", рекао је министар.
Објаснио је да тренутно постоји катастар могућих минихидроценрала у Србији који је из 1987. године и навео да су људи који су радили тај катастар скренули пажњу да тада нису узели у обзир све аспекте, нарочито заштите животне средине.
"Журимо са законом да би закон заштитио заштићена добра. Катастар ће бити у ходу или иза тога усвојен и он ће одредити шта и где се ради", прецизирао је Триван и навео да је тренутно изградња минихидроцентрала у застоју.
Србија је, каже, од свих земаља у региону са најмање површинских аутохтоних вода.
"Упркос веровању да Србија има превише воде, то није тачно. Ако имамо свест о тој чињеници да немамо довољно вода заиста много треба да водимо рачуна о томе како користимо воду", рекао је министар.
Упозорио је да било који захват грађевинског типа у малим водотоковима производи озбиљне поремећаје у биолошкој равнотежи.
"Ако је осам, девет одсто заштићених добара у Србији, логично питање би било да ли морамо баш у тих осам посто заштићених добара да градимо ризичне објекте? Ја мислим, не", каже Триван и подсећа да још важећи закон дозвољава градњу минихидроцентрала у заштићеним подручјима.
Позвао је на коришћење неких других обновљивих извора енергије будући да имамо још неке ресурсе који могу да се искористе.
"Ми желимо да имамо енергију из обновљивих извора, али нећемо да то буде на уштрб наше природе", рекао је министар.
Навео је да Србија изградивши све предвиђене минихидроцентрале не може добити више од два, три одсто укупно потребне енергије.
"Нисам сигуран да због само два, три посто укупне енергије треба да угрозимо читаву своју природу и најважнији ресурс који се зове вода, апсолутно сам против тога", рекао је Триван.
У застићеним подручјима до сада је изграђено 18 минихидроцентрала, а министар каже да је у плану још чак око 50.
"Али то још стоји. Све су деривационог типа, а укупно их у Србији има нешто више од 100", рекао је Триван.
Навео је да су деривационе минихидроцентрале веома штетне и да би било боље размишљати у будућности о такозваним прибранским минихидроцентралама које су, додаје, значајно корисније за нашу државу.
