Зуроф је у оценио да је важно што се о тешком положају српске заједнице разговарало у Савету безбедности УН и истиче да власти у Приштини немају аргументацију да је против њиховог народа почињен злочин у рангу геноцида, а да то важи и за Београд.
"Важно је да Уједињене нације буду свесне шта се дешава на Косову и дискриминацији која се врши над Србима на Косову. Али, нема основа за тужбу за геноцоди. Нема геноцида на Косову, барем не до сада. И надам се да се никада неће догодити", рекао је Зуроф за Косово онлајн.
Како је рекао Албанци покушавају да се упореде са Јеврејима из Другог светског рата како би на тај начин придобили симпатије света, али да таква поређења немају основа.
"Да ли знате колико људи покушава да тврди да је њихова трагедија истоветна холокаусту? Зашто то раде? Зато што је то најужаснија трагедија која се икада догодила у историји људске врсте. Дакле, ако је њихова трагедија слична холокаусту тада заслужују саосећање, подршку и помоћ... Али, абортус није холокауст, окрутност према животињама није холокауст и оно што Албанци тврде такође није холокауст. Дакле, нема основа за такво поређење са Јеврејима", наглашава Зуроф.
Коментаришући то што је кућа Џафера Деве новембра прошле године стављена на Листу културних споменика трајне заштите такозваног Косова, али сада под именом "Стара Амбуланта", Зуроф каже да је тиме послата најгора могућа порука.
"Прво, нисам знао шта покушавају. Друго, реновирајући ту кућу у културни центар они шаљу најгору могућу поруку. Дева је био нацистички сарадник, био је укључен у одвођење Јевреја у Албанији и на Косову. Он не заслужује да буде величан, већ да буде осуђен", рекао је Зуроф.
Он упозорава на тренд последњих деценија глорификовања личности које су сарађивале са нацистима и наглашава да тзв. Косово није једина земља, ако је уопште држава, која глорификује људе који су сарађивали са нацистима.
"Последњих 20 година се суочавам и борим против лажи у Литванија, Естонији, Хрватској, Румунији, Мађарској, Пољској... Те лажи су измишљен наратив који глорификује улогу локалних сарадника нациста и у неким случајевима те личности су постале национални јунаци", рекао је Зуроф.
Он је објаснио да је основни разлог био тај што су се многе земље после Другог светског рата окренуле борби против Совјетског савеза величајући личности из рата које су се и током рата бориле против Совјета, али, додаје, ти људи су сарађивали са нацистима и убијали Јевреје.
Он каже и да би Албанци са Косова морали да се суоче са својом улогом у Другом светском рату, а посебно када је реч о улози Скендербег СС дивизије.
Говорећи о томе зашто нема те врсте суочавања са прошлошћу Зуроф каже да је то део феномена ревизионизма историје и чињеница.
"А шта мислите ко би о томе говорио? Албанци са Косова? Па они су били у тој јединици. Они не желе да признају своје злочине и то је све део феномена ревизионизма историје и чињеница. Моја последња књига је у потпуности посвећена лажима у Литванији", истакао је Зуроф.
У тој књизи он је, наводи, показао 40 места масовних ликвидација Јевреја и да је интервјуишући преживеле заједно са сарадницом из ове земље сазнао да су то чинили Литванци, али да је сасвим другачији наратив власти и историчара ове земље.
"Ако слушате наратив литванске владе и наратив литванских историчара они ће рећи да су то учинили Немци, да су дошли и убили. Не негирају холокауст и не негирајући да је то огромна трагедија, али трагедија у којој су нацисти убијали Јевреје и да они са тим немају никакве везе. То је чиста лажа. На хиљада Литванаца је у томе учествовало. За Бога милога, убијали су своје комшије. Пољска је била још гора, Мађарска такође", казао је Зуроф.
Он је и поводом, све чешћих најава о могућем формирању Велике Албаније рекао да би то произвело нове ратове на Балкану, односно да би то произвело веома тужну, али и веома лошу ситуацију.
Зуроф је оценио и да се термин 'геноцид' све више злоупотребљава у политичке сврхе, па тако људи веома често покушавају да оптуже друге за геноцид зато што је то "златни стандард трагедије, златни стандард дискриминације".
"Уколико се сетите примера Сребренице, коју су Американци одмах прогласили геноцидом, а то није био геноцид зато што су српске трупе пустиле жене и децу да иду кућама, сачували су им животе. С друге стране, Американци су одбили да назову геноцидом оно што се дешавало у Руанди када су Хути починили геноцид против Тутса. Дакле, све је то политика", оценио је Зуроф.
