"Сутра је права "меч лопта". Имамо озбиљан квалитет да би ствари тако лако препустили случају. Имамо Пиксија на функцији селектора и страшно талентоване играче који су увек када је требало показали ко су и шта су. Од свег срца им желим све најбоље", рекао је Станковић, који је 102 пута облачио дрес са државним грбом и бранио боје три национална тима (Југославије, СЦГ и Србије) на три Светска и једном Европском првенству.
"Дуго се чека пласман на Европско првенство, не могу да верујем да је прошло 24 године од Белгије и Холандије. Увек нас је неки сплет околности удаљавао од завршног турнира, неки непланирани киксеви против аутсајдера у групи. Историја је ту да се пише и коригује, имамо сада шансу да испишемо нешто ново".
Месец дана на клупи Ференцвароша је сасвим довољно да "тренерско око" скенира предности и мане мађарског националног тима.
"Мађари изузетно добра и организована репрезентација. На челу са Марком Росијем изгледају доста чврсто, добили су на стабилности и карактеру. Свеједно да ли се бране или нападају, у сваком тренутку знају шта раде и шта је чији задатак. Варга је класичан ‘таргет-мен’, онај прави шпиц који је веома захтеван за чување. Од мојих играча из Ференцвароша, ту је још Ботка који се вратио из повреде и поново је у конкуренцији за састав. И наравно, голман Дибуш који је у Београду показао све своје квалитете. Изостанак Орбана је свакако велики хендикеп, јер је реч о момку који носи њихову игру у дефанзиви и држи све под контролом, кључеви одбране су били у његовим рукама. То је предност за нашу репрезентацију", каже Станковић и подсећа да су Мађари направили огроман искорак у последњих неколико година:
– Иду неким својим путем који апсолутно даје резултате. Улажу велика средства у инфраструктуру и развој фудбала на свим нивоима, то сам лако могао да приметим у ових месец дана. Али, да се вратимо на утакмицу у суботу, немам ни најмању дилему, Србија има све аргументе да нападне три бода.
Познате су Дејанове симпатије према фудбалској класи Драгана Стојковића и чувена изјава да му је било непријатно када је баш на том Европском првенству 2000. године, неочекивано добио место у стартној постави на првој утакмици против Словеније уместо капитена и неприкосновеног лидера репрезентације.
"Ми смо много више од бивших саиграча и обичних пријатеља. Не знам више ни како да га зовем: ‘кеп’ (капитен), селекторе или ‘президенте’ (председник). Пошто ми је у једном моменту био и председник у Савезу. Верујем у Пиксија. Тренутно је на функцији на којој једноставно мораш да се саживиш са притиском. Дрес Србије је веома тежак, бити селектор јако одговорна и часна функција која се брани свим силама. Искрено, не бих се у овом тренутку мењао са Пиксијем, али ми је драго што га видим сталоженог и концентрисаног. Нема разлога за бригу, држи он то све под контролом", закључио је Станковић.
