Најпре је 4. јула преминуо Спасоје Брајовић, мајсторски кандидат са највишим рејтингом 2109. Рођен је 1938. године у Новом Саду. Технолошки факултет је завршио у Београду и практично читав радни век провео на ПВТ анализама у Лабораторији Р.Ј. Истраживање и технологија ДП Нафтагас у Новом Саду. Упознао сам га 1975. године по мом запошљавању у Нафтагасу, у коме је до тада био најјачи шахиста. Учествовао је на радничким првенствима, на првенствима и турнирима у граду, а бавио се и дописним шахом. Дуго година је био члан Војводине, са којом је наступао и у Другој лиги Војводине. По пензионисању је био члан геронтолошког клуба Раднички на Детелинари. Спасоје је био потомак часне породице Брајовића. Корпулентан, добродушан, искрен, прави пријатељ, поуздан у најтежим тренуцима.
Потом је 7. јула преминуо Славко Ковачевић, мајсторски кандидат са највећим рејтингом од 2187, рођен 1943. године у Шековићима, БиХ. Завршио је Средњу и Вишу графичку школу. До рата у Босни радио је у сарајевском Ослобођењу. По завршетку рата сели се у Подгорицу, а 2002. године долази у Нови Сад, у коме је на Сајлову изградио свој нови дом. По казивању сина, а и из његових прича био је првак Власенице, изборио је деобу првог места на првенству ШК Босна 1964. године, а био је првак Радничког првенства Југославије и победник на Сусретима солидарности у Београду 1976. и на Тјентишту 1983. Од јесени 2007. године Славко учествује на такмичењима геронтолошких клубова Новог Сада, наступајући за клуб Прва Војвођанска бригада. У тринаест сезона својом бескомпромисном игром доприноси да клуб 11 пута буде првак града. На републичким такмичењима геронтолошких клубова - Српска лига трећег доба, као представник Града Новог Сада, клуб је освојио пет првих места, два друга и два трећа. Ти успеси су у великој мери остварени захваљујући Славковом приступу шаху и изгарању за екипу.
Само три дана касније, 10. јула, заувек нас је напустио ФИДЕ мајстор Миленко Јовановић, доктор агроекономије и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Од пензионисања 2011. године члан је екипе ветерана Прва војвођанска бригада. У протеклих девет сезона учествовања, носилац је пет златних и две бронзане медаље на републичком такмичењу Српска лига трећег доба, а три пута је био и најуспешнији појединац на тим такмичењима.
Поред ових губитака за српски и војвођански шах, поменућемо и одлазак мајсторског кандидата Миленка Ракића, који је преминуо 10. фебруара. Миленко Ракић је рођен 1944. године у Бору, упознао сам га 1962. године на Омладинском првенству Србије на Палићу. Завршио је Машински факултет и у Новом Саду је радио као професор у Машинској техничкој школи, а једно време је био и заменик директора. Играо је за клубове Бачки Јарак и Детелинара из Новог Сада. По пензионисању је био члан шаховске екипе геронтолошког клуба Раднички.
Ниједан од поменутих ветерана није страдао од последица вируса ковид-19, али их више нема и остаје празнина у срцима свих оних који су их познавали и волели.
ФМ Слободан Бојковић
