Свечана академија, која је одржана у Српском народном позоришту, преношена је на видео-биму на платоу испред ове културне установе.
Окупљени грађани на великом екрану су гледали историјски осврт на дугу традицију, а потом и обраћања говорника на свечаности.
Прослава рођендана једног од симбола Новог Сада настављена је управо на овој локацији уз звуке чувеног Новосадског Биг бенда из Српске Атине.
Позоришни трг био је обојен у црвено–бело, а војводинаши су имали чиме да се поносе.
Уз легенде клуба, садашње првотимце, управу, заједно су „одували” 110. свећицу пожелевши, наравно, да се још више чује звук лопте у мрежи противника, а витрине да се обогате још којим пехаром.
Богата историја Војводине оно је што је чини једним од најзначајнијих клубова у Србији и шире, а њена права вредност огледала се синоћ управо у лицима оних који су дошли да јој „честитају рођендан”.
Грађани Новог Сада су још једном показали да им је Воша у срцу - окупили су се на платоу, као што су нам рекли, зато што клуб који траје оволико то заслужује.
Станислав Малин, навијач Војводине и један од аутора подкаста „Спортски поздрав“ који се бави фудбалском Суперлигом Србије.
– Клубу желим много успеха у годинама које следе и да фудбалери који носе Вошин дрес, али и они који ће га носити надмаше резултате претходних генерација. Прослава је показала колико је Војводина велика и какву традицију има, вредну сваког дивљења. Ово је била одлична прилика за старије да се подсете, а за младе да науче и запамте битне епизоде из дуге историје црвено-белих.
Веселин Тадић, навијач.
– Јубилеј који Воша слави је заиста за поштовање, како заљубљеника у фудбал, тако и оних који то нису. Клуб је заслужио подршку грађана Новог Сада. Пуно ми је срце када видим навијаче и наше легенде и драго ми је што бодрим баш Војводину. Свестан сам да резултати тренутно нису најбољи, али не треба да губимо наду, већ само још више да волимо новосадску „стару даму“.
Тодор Свилар, брат од стрица Ратка Свилара некадашњег голманског аса Воше.
– Навијам за Војводину од 1972. године, значи више од пола века, гледао сам пуно утакмица и доживео са Вошом пуно лепих успомена. Нажалост сада је мала криза, али надамо се да ће бити боље. Не навија се увек за победнички клуб, навија се за клуб из свог града и ово је права прва љубав. Најпре су мене доводили отац и деда, а сада ја доводим унуке, један је за сада сигуран навијач Војводине, а надам се да ће бити и остали – са осмехом је рекао Свилар и наставио са жељама вољеном клубу. – Најважније је да клуб добро игра и има пуно навијача. Желим клубу да понове игру великана који су кроз историју носили Вошин дрес у првој, другој шампионској генерацији, а наравно и неке касније екипе које су веселиле навијаче. Сматрам да клубу фали континуитет. Потребно је да сваке године неколико нових момака из млађих погона добија шансу како бисмо добили новог Душана Тадића или Сергеја Милинковић Савића.
К. Бугарски, В. Гвозденовић
