Индекс о животу на планети који је саставило Лондонско зоолошко друштво у оквиру извештаја који је објавјен данас, покажао је убрзан пад више од 5000 врста сисара, птица, водоземаца, гмизаваца и риба широм света, а у нашем делу света смањују се популације слатководних риба, углавном због изградње хидроелектрана, изјавио је Горан Секулић, програмски сарадник WWF Адрије.
Он је на даншној конференцији за медије у природњачком музеју рекао да иако се у Европи бележи најмања стопа пада популације дивљих животиња, да су многе врсте у тренутку када су започета мерења већ претрпеле велике губитке
Посебно је погођена популација дивљих животиња у Јужној Америци која је за пет деценија пала за 94 одсто, а Европа је за 18 одсто, што на глобалном нивоу чини пад популације од 69 одсто, према извештају WWF.
У извештају о стању планете утврђено је да су главни фактори смањења броја дивљих животиња уништавање природних станишта услед развоја пољопровреде, загађење, климатске промене, увођење инвазивних врста, болести.
Генерални директор WWF Марко Ламбертини изјавио је да су резултати забрињавајући и позвао јавност, лидере и велике корпорације да промене своје штетне навике пре него што се ланац исхране уруши.
Светски лидери ће се састати у Монтреалу у децембру на 15. конференцији потписница Конвенције о биолошког разноликости, а тим поводом аутори извештаја апелузју да се направи нови споразум о заштити природе који ће бити налик Париском споразуму о климатским променама из 2015.
Тим споразумом би се лидери обавезали да це "зауставити губитак биодиверзитета и до 2030. године осигурати свет окренут очувању природе".
