"Европа се суочава са шокантном стварношћу: антисемитски, антимуслимански и други расистички злочини из мржње расту алармантно, а најновији пример је екстремистичка пуцњава у Ханау у Немачкој, у којој је девет људи убијено, а неколико рањено", изјавила је генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић-Бурић.
Према њеним речима, таква грозна дела често су подстакнута отровним речима и теоријама завере које се шире друштвеним мрежама и интернетом, наведено је у саопштењу прес службе Савета Европе.
"Морамо зауставити ширење токсичне реторике од расистичких екстремиста која погађа срце наше демократије", навела је Пејчиновић-Бурић.
"Наше државе чланице морају заједно да раде против растуће претње деснице, што укључујуе сарадњу и са ЕЦРИ и најбоље искоришћавање његових препорука", додала је она.
Мете дугогодишњих предрасуда, дискриминације, ксенофобичне реторике и насиља, наводи се у извештају ЕЦРИ, су муслимани, Јевреји, Роми и црнци.
Ксенофобични национализам често и даље приказује ислам као религију која је страна националној култури и идентитету многих држава чланица.
Антимуслиманска реторика чини да су муслимани који носе обележја своје религије далеко угроженији, док вишеструка дискриминација додатно погоршава ситуацију, посебно код муслиманки.
Насиље, укључујући екстремне облике, над Јеврејима и јеврејским институцијама је утемељено.
Анти-црни расизам и социјална маргинализација Рома, такође, су чести изазови.
Док су многе земље предузеле даље мере за ЛГБТИ равноправност, друге су прешле у супротни смер, при чему се ЛГБТИ особе и даље суочавају са узнемиравањем, претњама и насиљем.
Све већи осећај несигурности међу Европљанима наставља да подстиче антимиграционе осећаје.
Све већи осећај напуштености економским и социјалним притиском повећава број људи који сматрају да једнакост и инклузија резултирају даљом нежељеном конкуренцијом и прете њиховим ресурсима који су већ смањени.
То осећање широко искоришћавају ксенофобични националисти, напомиње независно стручно тело Савета Европе за расизам и нетолеранцију ЕЦРИ, а да би се позабавили тим проблемом, неопходан је активнији приступ и подршка инклузивном образовању.
