Шта толико убија Американце?, пита се лондонски лист и наводи да се, ако се пита било који стручњак јавног здравља, као одговор наћи лош здравствени билтен Американаца.
Према студији Џесике Хо, с Универзитета Јужне Калифорније, објављеној прошле године, у којој се посматра стање у 18 земаља с високим приходима, САД су од државе која је 1980. године била на отприлике средини лествице до 2018. доспеле на последње место по очекиваном животном веку. Шездесетих година прошлог века, Американци су могли очекивати да живе седам или осам година дуже од људи у Португалији, који је, по студији, сада на претпоследњем месту по предвиђеном животном веку.
Према речима Тома Фридена, бившег шефа Центра за контролу и превенцију болести, напредак у смањењу смртности од хроничних болести је у застоју.
У последње три године, ситуација је погоршана делом због корона вируса. У студији непрофитне организације КФФ, наводи се да би се до 2021. године, у јеку пандемије, могло очекивати да Американци живе пуних шест година краће од људи у другим богатим државама. Вирус је скратио очекивани животни век Американца за нешто више од 2,5 година, док је у другим земљама то износило два месеца.
Иако корона вирус сада убија далеко мање људи, у САД свеукупна стопа смртности и даље остаје висока. Смрт изазвана опијатима, саобраћајним несрећама и убиствима је у порасту, а пандемијом је истакнуто оно што је познато деценијама: Америка не ради баш добар посао у чувању живота својих становника, пише Економист.
Фриден каже да су у 20. веку закони помогли да се драстично побољша стање јавног здравља у САД, када су масовно смањени број пушача и загађење ваздуха, опале су и вредности холестерола, али се сада јављају нови проблеми, као што је терет гојазности.
Упркос чињеници да напредујемо на неким пољима, свеукупно назадујемо, каже Фриден.
Ипак, ни гојазност ни дијабетес не објашњавају у потпуности зашто Америци иде много горе него другде. Гојазност и дијабетес расту скоро свуда; стопе су деценијама биле више у Америци. И заиста, повећање приступа најбољој здравственој заштити један је од ретких начина на који Американци сустижу, или чак надмашују друге богате земље. Стопе преживљавања од рака у Америци су највеćе на свету. Од оболелих од рака простате, у САД 98 одсто преживи најмање 10 година. У Британији та цифра износи 78 одсто. Приступ здравственој заштити је знатно побољшан. Прошле године је удео Американаца без здравственог осигурања пао на најнижи ниво икада.
Како оцењује Економист, проблем лежи другде - осим смртног исхода изазваног ковидом-19, последњих година расте број насилних смрти који објашњавају одступање Америке од остатка богатог света.
Према Центру за контролу и превенцију болести, у 2021. години 107.000 људи је умрло од предозирања наркотицима у САД, највише хероином и фентанилом, више него и у једној другој развијеној земљи. У истој години, око 43.000 Американаца је погинуло у аутомобилским сударима - највише од 2005, док је у Немачкој тај број био за три четвртине мањи. Око 26.000 људи је убијено 2021. у САД, када је у Италији насилном смрћу живот изгубило само 300 људи.
