Говорећи о проширењу ЕУ земљама Западног Балкана, Хан је за немачки Клајне цајтунг као пример изнео чињеницу да је у приступном процесу потребна једногласност за сваки, како је рекао, корачић.
"Док нека земља не постане чланица, неопходно је двестотинак једногласних одлука. Јасно је да финална одлука о пријему чланице мора бити донета једногласно, али пут дотле не мора бити поплочан једногласним одлукама. Ја са мојим људима проводим трећину свог времена убеђујући једну или две чланице", рекао је Хан.
Хан сматра да страх није добар саветник.
„Јасно је да ове земље имају европску перспективу, то је велики адут. Али рачуна се квалитет припреме, а не брзина. То значи развој правне државе, привредни развој. Добићемо пристанак наших грађана (за проширење) само ако имају осећај да је нова чланица обогаћење, а не оптерећење“, пренео је Дојче веле.
Хан је подсетио да Стратегија за Западни Балкан јасно каже да се нове чланице могу примити само ако реше билатералне конфликте са суседима. „То је већ изазвало динамику, како се може видети у разјашњењу свађе око имена између Бивше Југословенске Републике Македоније и Грчке. Или ћемо извозити стабилност, или ћемо увозити нестабилност“, казао је Хан.
Волфганг Соботка из Аустријске народне партије каже да је "једини пут садашњи"
„Једини пут је садашњи, да се парламент са тиме суочи", каже Соботка, уз напомену да код скепсе према овом региону треба приметити да ту постоји и епигенетска позадина.
"Неки политичари не користе без разлога радије појам ''југоисточна Европа''. Балкан увек звучи тако… као нешто што се повезује са кризама и мањком правне државе. (…) Увек треба урачунати емотивне предрасуде. Само образовање, просвећивање и информисање могу убедити грађане", казао је.
Подсетио је да су „геополитички у Европи кроз векове постојала два стална конфликтна поља: Немачка и Француска, што је са Аденауером и Деголом дугорочно решено и балкански регион, који је посебно нестабилан.
Учврстити европску мисао на Балкану, каже Соботка, јесте основни предуслов за стабилну Европу.
„Већ сада имамо различите интересе тих држава. Питање је само - како се према њима односити? Да ли конфликт тера државе у изолацију или због неспремности на разговору у војне конфронтације? Или се теме и позиције могу именовати и парламентарно решити? Наравно да ће историјске линије конфликта још дуго постојати - било их је и у аустријској историји. Само, у Европи се конфликти решавају демократски“, навео је Соботка за Клајне цајтунг, преноси ДВ.
