Окружни савети су нижа владина тела која се старају за локалне ствари, попут градског превоза и објеката за рекреацију. Имају четворогодишњи мандат, а један савет је надлежан за сваки од 18 дистрикта Хонгконга.
Међутим, имајући у виду да су антивладини протести у граду у току и даље, који трају већ више од пет месеци, политичка питања ће можда бити важнија од локалних агенди кад грађани Хонг Конга изађу на гласање 24. новембра, пише Блиц.
Избори ће бити барометар који ће одразити друштвени сентимент и показати да ли људи подржавају владу или демонстранте, или да ли су уморни од насиља, каже Брус Луи, професор Баптистичког Универзитета у Хонгконгу.
Он сматра да ће неки гласачи показати симпатије према демонстрантима или оклевати да се ставе на страну полиције услед оптужби за прекомерну употребу силе на протестима.
Лиу предвиђа да ће продемократски штаб вероватно освојити нека места својих ривала, иако можда неће бити у стању да прекину доминацију Пекинга у саветима, наводи Си-Ен-Би-Си.
Међутим, уколико се задржи статус кво, протести би се могли заоштрити.
Пре пар месеци очекивао бих да опозиција оствари убедљиву победу, али сада мислим да ће маргина бити мања и да ће се смањивати све више ако се настави ескалација насиља, каже Лау Сиу-каи, потпредседник Кинеског удружења за студије Хонгконга и Макаа.
С обзиром на ескалацију насиља у граду, нападе на кандидате и велике застоје у саобраћају, постоји генерална забринутост да ли ће се локални избори одржати према плану. Лау процењује да је шанса за то 50:50 одсто.
С владине тачке гледишта, заустављање одржавања избора наишло би на плиму критика и локалних и међународних заједница, истиче Лау, додајући да би одржавање избора у постојећим околностима могло да доведе до неправичних резултата.
Лидерка Хонгконга Кери Лам је у уторак рекла да се администрација нада да ће се избори одржати, све док се могу спровести на правичан и безбедан начин.
Откако је Британија вратила Хонгконг Кини 1997, овај специјални административни регион функционише по принципу “једна земља, два система”. То граду даје самоуправу и разне слободе, укључујући ограничена изборна права.
Према тренутном изборном систему, становници могу бирати 94 одсто места у окружном савету и половину у законодавном (градски парламент).
Лидер града може бити номинован и изабран само од стране комитета који има 1.200 чланова, углавном прокинске елите.
Опозиција покушава да натера кинеску владу да поштује пуну демократију за коју кажу да им је обећана Основним законом, мини уставом града, који становницима даје право да сами изаберу свог лидера. То је управо један од пет захтева демонстраната и разлог ранијих продемократских протеста 2014. Без промене у политичкој структури једини начин да јавност изабере свог лидера је преко окружних већника, који чине око 10 одсто изборног комитета, и шест одсто парламентараца.
