"Тада се приказује слика Живковог оца у војној униформи уз глас који каже: Живко је имао само пет година када му је отац ветеринар нестао у Русији с већим делом Здруга лакопревозне Друге хрватске легије у борбама код Дона 1942. године", наводи Индекс и додаје да преведено на обичан језик то значи да је Парчев отац био припадник усташке војске која је погинула у нацистичком походу на Русију.
Парац затим каже да није било играчака "не би било срећног детињства", након чега следи кадар играчке - фигурице Адолфа Хитлера који салутира уздигнутом десницом, односно злогласним нацистичким поздравом.
То је, наиме, играчка из срећног детињства Живка Парца, наводи Индекс и додаје да Парац још каже и да се након 1945. "почело животарити, а да су му играчке остале да се сећа тих лепих дана и да се с њима игра". Међутим, ту је спорно што су те играчкице у ствари фигурице усташких војника и немачких тенкова.
Индекс потом наводи да следи "врхунац морбидности у прилогу" јер Парац је у ТВ прилогу рекао да је сваке године пред Божић писао писмо "малом Исусу" тражећи разне играчке, а једне је написао како више не жели војнике "јер их већ има довољно, него само главе".
Прилог завршава тиме како Парац у свом поседу има наводно јако вредан "цели комплет такозваног ратног ендехазијског Забавника".
Хрватски портал наводи да је у три минута овог прилога Хрватска радио-телевизија "демонстрирала завидан ниво историјског ревизионизма и апологије злочиначке НДХ".
