На последњим парламентарним изборима 2020. године излазност је била 46.4 посто. Само Румунија (31.9 посто), Бугарска (40.6 посто) и Албанија (46.3 посто) имају нижи одазив од Хрватске, истиче се у студији "Ко (не) гласа у Хрватској?", која је представљена у Новинарском дому у Загребу.
Наведене су три групе код којих је изборна апстиненција изразито наглашена, а реч је о младима, мање образованима и радничкој класи. Речено је да се одзив гласача на изборе смањује у свим западним демократијама, али да ипак је и даље највећи одазив у Скандинавији, а најмањи у југоисточној Европи.
"Хрватска предњачи у ниском одазиву и то је проблем за демократију", упозорио је један од аутора студије из бечке канцеларије Фондације Фридрих Еберт за међународну сарадњу Демократија будућности.
Други аутор Бартул Вуксан-Ћусе са Универзитета у Барселони је укључивши се видео линком, као најчешће изборне апстиненте издвојио младе гласаче, старости од 18, 19, 20 и 21 годину, наводећи да је реч о животном циклусу у којем млади сматрају да њихови интереси нису довољно заступљени у политици.
Резултате је коментарисао Берто Шалај с Факултета политичких наука, нагласивши да у Хрватској од 2000. године константно пада одазив грађана на парламентарне изборе.
Кривца види у недовољној заступљености демократске културе у образовном систему, а као једно од могућих решења навео је спуштање добне границе за бирачко право на 16 година, по узору на Аустрију и неке немачке покрајине, преноси Хина.
