Како се наводи, број регистрованих случајева у Индији много је мањи од глобалне стопе инциденције. Такође, ширење пандемије је географски ограничено уз занемарљиво преношење унутар популације од стране неидентификованих заражених који имају благе симптоме или их немају уопште.
“Премијер Нарендра Моди предводи индијски одговор на пандемију, историјски по амбицији и комплексности. Технологију и административне методе допуњују снага индијског колективитета и њена древна филозофија. Ово је заиста јединствена операција управљања кризом,” саопштила је Амбасада.
Стратегија почива на дубокој решености Индије да се суочи са овим изазовом као једна нација и један народ. Примењује се у демократском окружењу. У парламенту се водила опсежна дискусија о овој кризи. Премијер се такође консултовао и тражио мишљења од целог политичког спектра. Конференције за новинаре се редовно одржавају, наводи Амбасада.
Систем јавне управе је један од индијских адута. Савезни и покрајински званичници су се организовали и делују као једна целина. Премијер управља овим напорима на највишем политичком и извршном нивоу. Примењују се одговарајући системи како би се давале политичке и оперативне смернице и координирали напори у реалном времену.
Индија је одлучно реаговала много пре него што је Светска здравствена организација (СЗО) 30. јануара 2020. године прогласила Ковид-19 „опасношћу по јавно здравље на међународном нивоу” и пре него што је уопште регистровала први случај Ковида-19, што се такође десило 30. јануара. Индија је до тада већ почела с провером и надзором путника - упркос резервама које је изразила СЗО.
Обавештене су индијске покрајине и систем за управљање кризом је већ био у пуној брзини.
Од 25. марта уведена је тронедељна забрана кретања на територији целе земље. Забрана кретања, коју су људи широм земље изузетно добро прихватили, има за циљ да се физичким дистанцирањем заустави даље преношење вируса.
Пре увођења забране кретања, 22. марта нација је себи увела народни (џаната) полицијски час. Размере ове забране кретања и степен придржавање су заиста без премца, наглашава Амбасада.
Међутим, забрана кретања није била почетак, већ логичан наставак стратегије. Надзор на улазним тачкама (аеродромима, већим и мањим лукама, границама) уведен је још 17. јануара . Ограничења виза и путовања уведена су за стране држављане 5. фебруара. Све визе су суспендоване 11. марта, а сви долазни летови обустављени почевши од 19.марта.
Пристигли путници су стављени под дневни надзор захваљујући Интегрисаној програмској мрежи за праћење инфективних болести, а подаци праћени преко националног онлајн портала. Чак 621.000 пристиглих путника је праћено и нико ко је био позитиван на вирус корона из ове базе података није могао да се меша са општом популацијом.
Забрану изласка из куће прате напори целе земље да се побољша медицинска спремност. Индија је успоставила мрежу лабораторија на читавој својој територији како би се омогућило рано и правовремено тестирање узорака.
Тренутно су оперативне 223 лабораторије. Власти тренутно улажу велике напоре да припреме болнице тако што ће обезбедити довољан број постеља. 508 болница које су одређене за борбу против Ковида-19 имају 82.795 постеља за изолацију оболелих и тестираних, 8.182 постеља у интензивној нези и 4.935 респиратора. Поред тога, још 5.110 здравствених установа располаже са 113.315 постеља за изолацију заражених и тестираних, 27.641 постеља у интензивној нези и 12.867 респиратора.
Поред тога, у 2.500 железничких вагона намештено је 40,000 постеља за изолацију заражених.
Праве се залихе личне заштитне опреме, респиратора, неопходних лекова и остале потрошне робе.
Широм земље, медицинари и тимови за брзо деловање добијају смернице о начинима спречавања ширења вируса, управљања пандемијом и протоколима.
И даље је у току опсежно откривање и праћење контаката заражених на целој територији земље како би се спречило даље преношење вируса корона.
Од јануара се улажу напори у подизање свести о јавном здрављу. На друштвеним мрежама и сајтовима Владе објављују се информације о основним превентивним корацима. Активирали су се и телевизијски и радио канали, а покренута је и маркетиншка кампања.
Читав сет посебних програма је покренут у циљу умањивања тешкоћа са којима се суочавају сиромашни и социјално угрожени појединци као што су старији грађани, удовице, особе са инвалидитетом, жене, радници итд.
Храна, дрва, финансијска и друга помоћ испоручују се широм земље. Ови програми треба да послуже као сигурносна мрежа, посебно за социјално угрожене групе које су највише погођене у оваквим ситуацијама. Овај огроман пакет помоћи је вредан чак 22 милијарде долара.
Ово је глобална пандемија која захтева глобални одговор, указује се саопштењу.
Индија је веома свесна да мора направити баланс између своје главне бриге за здравље својих грађана и глобалног одговора.
“Индија је пружила медицинску помоћ Малдивима и Кувајту. Индија је велики извор фармацеутских производа. Индија је посвећена одговорном деловању током ове кризе. У њој није на снази потпуна забрана извоза критичних лекова, већ се такви захтеви разматрају и на њих се адекватно одговара,” каже се у саопштењу Амбасаде у Београду
