Петогодишња политика китолова обнавља се након што је министар за рибарство, Кристјен Џулисон, објавио да ће годишња квота бити 209 китова перајара и 217 китова усана у наредних пет година, преноси АП.
И док многи Исланђани подржавају лов на китове, све већи број бизнисмена и политичара противи се тој пракси, због зависности те северноатлантске острвске нације од туризма.
Китолов, кажу они, лош је за бизнис и представља претњу репутацији земље и растућем међународном туризму који је постао окосница националне економије острва.
Исландска путницка асоцијација издала је саопштење у петак у коме се каже да влада наноси шрету "великим интересима" нације и угледу земље, како би се окористио мали секотор лова на китове који се бори да прода своје производе.
"Њихово тржиште за китове су Јапан, Норвешка и Република Палау", каже се у саопштењу и доаје "наше тржиште је читав свет".
Исландска статистицка агенција каже да туризам уделује са 8,6 одсто у економији острва. У 2016. туризам је произвео више добити од рибаске индустрије острва, по први пут у историји.
Исланд има цетири брода наоружана харпунима, који су у власништву цетири поморске компаније које извештавају да послују са губитком или малим профитом. Прошле године, индустрија је убила пет китова усана и 145 китова перајара, кажу подаци Директората за риболов.
Пошто се комерцијални лов на китове обновио на острву 2016, компаније китоловаца никад нису испуниле одобрене квоте. Као резултат, сматра се мало вероватним да це бити убијено 2.130 китова, колико је одобрено у склопу ове политике, преноси Глас Америке.
Међународна комисија за китове (IWC) прогласила је забрану комерцијалног китолова током 1980-их година, због смањења њиховог броја. Јапан је у децембру саопштио да се повлаци из IWC-а због неслагања са политиком Комисије. Исланд је и даље цлан IWC.
