“Макрон-манија“ је захватила европску политичку елиту у 2017. години, а француски гласачи су се томе прикључили, пише портал.
Да би Макрон могао да „запали“ француске гласаче показала су најпре масовна окупљања, баш као што је и амерички председник Доналд Трамп радио током своје предизборне кампање.
Макрон је испунио своје обећање - да изгради изборни покрет од темеља до Јелисејске палате, пре своје 40. године, наводи портал.
Потпомогнут недостацима свог претходника Франсоа Оланда и скандалима противника, председничких кандидата Франсоа Фијона и Марин ле Пен, Макрон је успео да преузме контролу над француском Народном скупштином и да заузме водећу улогу у реформи Европске уније.
Све што Макрон може да уради, може и Себастијан Курц, који је још млађи, истакао је портал.
Курц је преузео Аустријску народну партију (ОВП), победио на изборима и постао аустријски канцелар.
Да ли он може да промени тренутни статус Аустрије као немачког слуге у Европском савету? Да ли може постати узор другим десничарским лидерима који се надају да ће одолети популистичким ударима? Себи је дао сваку шансу, оцењује „Политико“.
Према писању портала, добитник у 2017. години је и европска комесарка за унутрашње послове Сесилија Малстром.
Она је, истакнуто је у тексту, успела да заврши гигантски споразум између Европске уније и Јапана као и споразум између ЕУ и Канаде.
Добитник је и нови премијер Чешке Андреј Бабиш, који је, како портал истиче, научио успешно да хода по танкој линији између политичке моћи и затворске казне по узору на италијанског бизнисмена и политичара Силвија Берлусконија.
Бабиш, иначе милијардер, мења равнотежу моћи у ЕУ и то на неколико фронтова - као осми либерални лидер сада даје једнаке изгледе Савезу либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) у Европском парламенту, а као евроскептик помера Вишеградску четворку из контруктивне у опструктивну у свом приступу Бриселу, наведено је у тексту портала „Политико“.
Добитник је и ирски премијер Лео Варадкар и његово успешно маневрисање „брегзитом“, што је довело Ирску у центар најтежег изазова за Европску унију, само неколико седмица након што је због скандала са узбуњивачем остао без свог заменика.
Листу политичара добитника у 2017. години портал завршава са америчким председником Доналдом Тампом, упркос истрази која се води и његовом паду популарности на најнижи ниво.
Трамп је, ипак, како портал наводи, успео да одржи лојалност у својој бази, да именује конзервативце у судовима и да доминира у вестима са таквом доследношћу какву ниједан председник модерног доба није имао.
Први на листи губитника је Карлес Пуџдемон, који је прешао пут од локалног новинара до каталонског председника у центру светске пажње крајем септембра и почетком октобра, услед настојања да Каталонија прогласи независност од Шпаније.
Сцене полицијског насиља над гласачима можда су шокирале свет, али Мадрид је успео да референдум прогласи неважећим.
Пошто је изгубио посао и побегао у Брисел, још увек је, на крају 2017. године, нејасно да ли Пуџдемон може да се врати у своју земљу.
Каталонски регионални избори можда немају јасног победника, али без сумње се зна ко је губитник. Шпански премијер Маријано Рахој је три пута испао губитник, пише портал.
Није успео да реши каталонски проблем ванредним изборима који су дали сепаратистима апсолутну већину, партија која је освојила највише гласова је ривалска партија десног центра Сијудаданос, док је Рахојева Народна партија доживела ударац и са 11 посланика спала на три у регионалном парламенту.
Немачка канцеларка Ангела Меркел, либерална алтернатива Трампу, резервни лидер слободног света, краљица Европе, личност године - губитник је у години на измаку према писању портала „Политико“.
На националним изборима у септембру њена партија завршила је као прва, али са драматичним падом гласова, остављајући је да преговора са социјалдемократама који би нерадо да формирају велику коалицију.
Премијерка Велика Британије Тереза Меј - лидерка која је обећала „јаку и стабилну“ владу пружила је све само не то, истакнуто је у тексту портала „Политико“.
Мартин Шулц је започео 2017. годину као председник Европског парламента.
После кратког „меденог месеца“ са гласачима у Немачкој, Шулцова партија је на националним изборима постигла најгоре резултате свих времена.
Иако може још увек, како пише портал, да „извуче зеца из шешира“ током коалиционих преговора у наредним месецима, за њега је 2017. година ишла у једном смеру: надоле.
Последњи на листи губитника су, према порталу, земље централне и источне Европе, пре свега, Словачка.
Та мала централноевропска земља је савршен пример како перспективе нових чланица ЕУ пропадају, док се француско-немачка оса шири у вакууму брегзита, а нарастајући национализам у региону је испуњен захтевима за Европом различитих брзина, закључак је текста.
