Гест Вилија Бранта, немачког социјалдемократе који се током Другог светског рата прикључио покрету отпора, сматра се чином који је одшкринуо врата помирења у Европи и уједињењу Немачке, али се у делу пољске јавности, пре свега међу националистима и десничарима, тумачи као "представа без смисла".
"Суочен са безданом који је нацизам направио у немачкој историји и притиснут језом због милиона жртава нацизма, учинио сам оно што ми људи чинимо онда када не успевамо да пронађемо праве речи", написао је Брант у својим мемоарима, пренео Дојче Веле.
Он је написао да његов гест није био планиран и да су и његови најближи сарадници, и новинари, и фото-репортери били изненађени тим чином.
"Изненађени су били и чланиови пољске владе", сећа се Криштоф Ручнијевиц, професор историје на Универзитету Вроцлав.
"До тада смо сматрали да су сви Немци зли, ратнохушкачи и реваншисти, а онда, неочекивано, немачки канцелар пада на колена и шаље поруку да је помирење могуће", сећа се Ручнијевиц.
Пољска влада је овај гест схватила као корак ка помирењу, грађани Пољске у већини нису придавали посебну важност том чину, а западни Немци су све до 1970-тих сматрали Брантову потез "претераним" и нису били спремни да прихвате његов чин као корак ка разбијању табуа нацизма и помирењу.
Брант је 1970. године потписао Варшавски споразум којим је пристао да се одрекне немачких територија на истоку Европе које су тако, постале део Пољске после Другог светског рата.
Због тога је у Немачкој био изложен жестоким нападима немачких конзервативаца, критикован и називан "издајником" од стране екстремне деснице.
Данас се сматра да је Брантова политика помирења и толеранције, промоције и јачања демократије била кључна на путу немачког уједињења, али и значајан корак ка постепеном побољшању односа у западној Европи након Другог светског рата.
Аркадијуш Муларчик, посланик у Сејму из пољске владајуће странке Закона и правде сматра да је Брантов потез пред жртвама нацизма "празан и бесмислен", јер Пољска није добила никакву надокнаду штете за злочине почињене током Другог светског рата.
Ипак, пред спомен-плочом Вилију Бранту на истоименом тргу у Варшави, свакодневно се окупља велики број људи који и данас имају потребу да додирну лик немачког канцелара који је пре 50 година, симболичним гестом, покушао да укаже на нужност помирења и превазилажења страхота Другог светског рата.
