Италија је била најтеже погођена земља са око 18.000 смртних случајева, а следе Шпанија са нешто више од 11.000 и Немачка са око 8.000.
Истраживачи су такође открили да је екстремна врућина непропорционално нашкодила старијим особама и женама.
Од скоро 62.000 анализираних смртних случајева, стопа смртности од топлоте била је 63 одсто виша код жена него код мушкараца.
Старост је такође била важан фактор, при чему се број смртних случајева значајно повећао за особе старије од 65 година, пренео је Си-Ен-Ен.
Истраживачи су анализирали податке о температури и морталитету између 2015. и 2022. за 35 европских земаља са укупном популацијом од 543 милиона људи и користили их за креирање епидемиолошких модела за израчунавање смртних случајева узрокованих топлотом.
"Топлотни талас 2003. који је довео до више од 70.000 смртних случајева био је позив за буђење, наведено је у студији. То је показало да Европи у то време недостаје спремност да спречи масовне жртве услед врућине, и разоткрило је крхку природу здравственог система у региону, посебно када временски екстреми постају све чешћи и интензивнији", рекла је за Си-Ен-Ен Џоан Балестер, епидемиолог у ИСГлобалу и главни аутор студије.
Аутори студије упозоравају да ће свет постати само топлији и да би се без ефикасних планова прилагођавања Европа могла суочити са више од 68.000 превремених смрти сваког лета до 2030. и преко 94.000 до 2040.
„Чињеница да је више од 61.600 људи у Европи умрло од топлотног стреса у лето 2022. године, иако су, за разлику од 2003. године, многе земље већ имале активне планове превенције, сугерише да стратегије прилагођавања које су тренутно доступне можда још увек нису довољне“, рекао је Хичам Ејкбек, коаутор студије и истраживач на ИСГлобал
Према његовим речима, убрзано загревање уочено у последњих 10 година наглашава хитну потребу да се поново процене и значајно ојачају планови превенције.
