Према његовим речима, то је дугорочно смишљено да се Срби сведу на максимално три одсто, по могућности и испод тога.
То је "жељена пројекција Туђманове политичке елите са поцетка деведесетих година прошлог века, када је зацртано и речено да ће српско питање у Хрватској бити решено за сва времена тек онда када их буде било мање од три одсто", навео је Штрбац.
Статистика показује да данас у Хрватској живи само 186.633 Срба од 581.663 Срба, колико их је било 1991. године у Хрватској, преноси РТВ.
Штрбац тврди да су подаци хрватског Министарства управе, који показују да је применом Закона о пребивалишту само у последње време са пописа бирача у Хрватској избрисано чак 67.496 хрватских грађана српске националности, у извесном смислу нетачни, те да је много више Срба избрисано.
"Ови подаци се односе на 10 жупанија, које отприлике покривају ратом захваћено подручје, али и у другим жупанијама има Срба, негде више а негде мање, који су избрисани. Даље, цак 60.000 избрисаних није се национално изјаснило, а наравно да је међу њима највише Срба који су скривали свој национални идентитет", рекао је Штрбац у емисији Прави угао Радио-телевизије Војводине.
Поводом тврдњи председника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка да се ради о 40.000 Срба и да брисање није уперено против Срба, Штрабац је оценио да су те тврдње непоштене, јер је за доста Хрвата који су избрисани то било секундарно пребивалиште, као и да се бројка о 40.000 избрисаних Срба заснива на потпуно различитим подацима од оних које су користили представници Срба.
"Примена новог Закона о пребивалишту није фер јер ти људи нису отишли добровољно из Хрватске, трбухом за крухом, него смо протерани силом, а брисани су и Срби којима је примарно пребивалиште било у Хрватској и босански Хрвати којима је у Хрватској то било секундарно пребивалиште", истакао је Штрбац и додао да је држава потпуно занемарила ратну чињеницу.
