"Промена вођства неће олакшати преговоре и неће ништа променити у парламентарној аритметици“, изјавила је Мејова у јучерашњем интервјуу са "Скај њуз".
DW наводи да је заговорницима тврдог Брегзита у редовима сопствене странке она могла и директно да каже: Радите шта год хоћете, али на крају ћете морати да се носите са истим проблемима као и ја.
Наводи се да је истовремено британска премијерка најавила да ће ове седмице поново у Бриселу разговарати с председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером.
Оцењује се да Мејова говори о преговорима који се настављају, али та њена формулација има пре свега за циљ умиривање противника унутар њеног кабинета. Критичари наиме захтевају од ње да од остатка ЕУ искамчи додатне уступке.
Наводи се да британска премијерка, међутим, зна да за суштинске промене постигнутог договора нема шансе, поготово након што су француска и немачка влада јасно ставиле до знања да се постигнути дил неће поново отварати.
DW у анализи даље најављује да ће Мејова дакле покушати у Бриселу да барем испослује ситнице које би се у последњи трен могле укључити у текст такозване „политичке изјаве“ пред самит ЕУ у недељу.
Наводи се да се у том документу укратко, на седам страна, скицира однос ЕУ наспрам Велике Британије након Брегзита. Никаквих конкретних детаља ту нема, пре се ради о попису тема и врло начелним оквирима у којима би будући преговори требало да се одвијају.
Тако се рецимо предвиђа да се будући трговински односи двојих страна одвијају на бази решења које је за сада пронађено за Северну Ирску у уговору о Брегзиту.
Меј би могла да испослује мање уступке, како би мало примирила своје противнике у Лондону, али више од козметичких промена не би требало очекивати. Документ пред самит ЕУ је више писмо о намерама и није обавезујући.
DW наводи да то фактички значи да европске владе додуше сада изјављују шта намеравају, али задржавају право да касније, када заиста започну прави преговори о односима након Брегзита, промене своје мишљење.
А ти преговори уопште још нису започели, до сада су Лондон и Брисел преговарали само о модалитетима Брегзита, дакле изласка Велике Британије из ЕУ. Већ и то је било мукотрпно, но преговори о будућим односима биће још тежи - и могли би трајати годинама.
У анализи се оцењује да, након хаоса протеклих дана, након оставки и претњи, противници Терезе Меј у Лондону су формирали своје редове. С једне стране су ту незадовољници окупљени око бившег министра заштите животне средине Мајкла Гова.
Они желе да Меј у Бриселу изнађе нове уступке јер се боје пораза при гласању о уговору у британском парламенту - што би могло довести до такозване "Nо-Deal" ситуације, односно напуштања ЕУ без икаквог договора.
Наводи се да је друге је стране ту "European Research Group" са Џејкобом Рис-Могом као предводником и донедавним министром за Брегзит Дејвидом Дејвисом. Та група торијеваца је већ започела с прикупљањем писама за покретање поступка изгласавања неповерења шефици владе и странке. Њима треба најмање 48 таквих посланичких писама, но за сада их још нису скупили.
Уколико им то пође за руком, писма се испоручују председнику такозваног „Комитета 1922“ који онда покреће поступак. Право да гласају о смени премијерке имају сви торијевски посланици с тим што тиме не би аутоматски пала Влада већ би њен наследник могао да буде нови премијер.
Наводи се да се, у случају да смена Мејове успе, неколико кандидата надају њеној фотељи. Пре свих је ту Борис Џонсон. Његов политички капитал се у последње време додуше истањио, али он није од оних који се лако предају. Посматрачи очекују да ће, уколико Џонсон заиста покушава да сврге Терезу Меј, он то учинити током наредних дана.
Уз њега је ту и бивши министар за Брегзит Доминик Раб, али његова веродостојност је ограничена. На крају крајева је и он сам седио у Бриселу за преговарачким столом, али није се на време побунио.
DW наводи да би, како је мало вероватно да ће премијерка у Бриселу наићи на разумевање за своје унутарстраначке потребе, њени противници могли да крену на све или ништа већ током ове седмице. Познаваоци прилика у политичком Лондону додуше верују да би Меј тако нешто могла да политички преживи, али би на крају била знатно ослабљена.
Наводи се да највећи проблем ионако није њена торијевска странка, већ британски парламент. Ту тренутно не постоји већина за прихватање уговора о Брегзиту.
