Како је изјавио председник Регионалне владе Курдистана Масуд Барзани, ирачки Курди спремни да "плате било коју цену ради слободе", пренеле су агенције.Регионална влада је рекла да референдум за циљ има да аутономној територији ирачког Курдистана обезбеди легитиман мандат, како би постали независни од Багдада кроз дијалог са Ираком и околним земљама.
Турска и Иран су забринути да би референдум могао да распали сепаратистичке страсти унутар бројне курдске популације у те две земље. Иранска Револуционарна гарда почела је војне вежбе у курдском региону, у близини границе са Ираком, а на сајту иранске гарде није наведено колико дуго ће вежбе трајати, осим што стоји да у вежбама учествују ваздухопловне и рактене јединице.
Турски парламент је на ванредној седници обновио мандат који војсци дозвољава да интервенише у Ираку и Сирији.Турски званичници су у више наврата упозорили полу-аутономну регионалну владу Курдистана у Ираку да одустане од референдума за независност.
Турски министар одбране Турске Нуретин Шаникли упоредио је референдум са "циглом", која уколико се извуче може срушити "структуру изграђену од деликатних и крких баланса", упозоривши да би конфликт који би настао због референдума могао бити глобалан.
Премијер Турске Бинали Јиљдирим назвао је референдум грешком и авантуром, рекавши да ће Турска пре свега преузети политичке, дипломатске и економске мере у складу са "дешавањима на терену", док је и војна операција, такође, опција.
Савет безбедности Уједињених нација изразио је у саопстењу забринутост због могућег дестабилизујућег утицаја референдума, Сједињене Америчке Државе су осудиле референдум, док је америчка абасада у Ираку позвале грађане САД да не путују у то подручје због евентуалних немира, који би могли да избију током референдума.
Русија је потврдила константну подршку јединству, суверенитету и територијалном интегритету Ирака.Референдум ће бити кулминација вековне борбе Курда за саоопредељење, наводе агенције.После пада Отоманског царства 1916. године, Курди су постали највећа етничка заједница без сопствене државе.
Подручје на којем живи око 30 милиона Курда подељено је међу Ираком, Ираном, Турском и Сиријом.Курди су доживели страшну судбину у време бившег ирачког председника Садама Хусеина, који је 16. марта 1988. године извео напад отровним гасом на Халабџу, познат и као "крвави петак", током посљедњих дана Иранско-ирачког рата.
У нападу је убијено око 5.000 људи, а повређено око 11.000, углавном цивила.
