Али, код женске мигрантске популације стопа запослености је ниска.
На немачком тржишту рада све боље напредује интеграција досељеника који смеју да ради у тој земљи. То је главни закључак актуелног Извештаја о миграцијама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) за 2022. годину.
Аутори студије су у земљама ОЕЦД-а у 2022. забележили више од шест милиона тзв. трајних досељеника, дакле људи који су се трајно преселили у неку другу државу. То је, наводи се, досадашњи рекорд за земље ОЕЦД-а.
Осим тога, они подсећају и на знатан број избеглица из Украјине – до средине 2023. у чланицама ОЕЦД-а забележено је око 4,7 милиона избеглих из те земље.
Стопа запослености је међу досељеничком популацијом крајем прошле године порасла за 1,5 одсто у односу на годину дана раније – и износила је 69,8 процената. Према наводима једног од аутора студије Томаса Либига, то је најбоља вредност икада забележена у последњих двадесетак година, откако се прикупљају и анализирају одговарајући подаци. Стопа запослености код особа које су рођене у Немачкој, према подацима ОЕЦД-а, износи 78,9 одсто.
Тренд пораста стопе запослености међу мигрантима ОЕЦД није регистровао само у Немачкој. У свих 36 земаља-чланица те организација (с изузетком Пољске) порастао је број радно активних досељеника.
Несташица радне снаге
Као разлог за напредак по питању интеграције, ОЕЦД наводи пре свега чињеницу да на тржиштима рада бројних земаља-чланица влада напета ситуација, односно постоји недостатак радне снаге. Управо због велике несташице радне снаге, односно стручњака, бројне државе покушавају да разним мерама побољшају интеграцију досељеника на тржишту рада. У Немачкој је радна миграција још увек од релативно малог значаја: наиме, према наводима ОЕЦД-а само 14 одсто људи који су циљано дошли да би нашли посао у Немачкој, дошли су како би тамо и радили.
Стручњакиње и стручњаци ОЕЦД-а су мишљења да постоји велики простор за напредак ситуације по питању боље радне интеграције досељеница, поготово оних жена које имају и децу. Стопа запослености досељеница које су и мајке у Немачкој износи 42 одсто, што је за 31 проценат мање од мајки које су рођене у Немачкој. Као разлог за такву ситуацију, студија ОЕЦД-а између осталога наводи чињеницу да мигранткиње по правилу раније постају мајке, што им онда отежава приступ тржишту рада у земљи у којој живе.
Један од аутора студије Томас Либиг управо у том сегменту уочава „огроман потенцијал“ за тржиште рада. Када би се смањио тај „Gender Gap“, како га називају стручњаци, то би значило да би око пола милиона нових особа било активно на немачком тржишту рада, тврди он. Миграција и посебно интеграција се зато мора „интензивније посматрати управо из перспективе породица“, наглашава Либиг.
Половина досељеника грађани ЕУ
Аутори студије су у земљама ОЕЦД-а у 2022. забележили више од шест милиона тзв. трајних досељеника, дакле људи који су се трајно преселили у неку другу државу. То је, наводи се, досадашњи рекорд за земље ОЕЦД-а. Осим тога, они подсећају и на знатан број избеглица из Украјине – до средине 2023. у чланицама ОЕЦД-а забележено је око 4,7 милиона избеглих из те земље.
Већина трајних досељеника је у 2021. стигла из чланица Европске уније: Румуније, Пољске и Бугарске, наводи ОЕЦД. Након њих следе Сирија, Турска и Авганистан. И у 2022. је доминирала миграција на основу слободе кретања унутар Европске уније – половина трајних досељеника је дакле стигла управо из других чланица ЕУ, потврђује ОЕЦД.
Друга по величини група досељеника спада у категорију „хуманитарне миграције“, прецизирао је ОЕЦД. То су рецимо људи који беже од ратова, попут оног у Украјини.
(Извор:Blic, DW/ard/dpa/oecd)
