“Ово што се сада догађа по Европи, то се догађало у БиХ деведесетих година. Био је то зачетак данашњег исламског тероризма. Почињено је чак педесетак ритуалних одсецања главе“, навео је он у интервјуу недељник „Глобус“.
Туђман, који је аутор књиге „Друга страна Рубикона - Политичка стратегија Алије Изетбеговића“, истакао је да су бригаде Армије БиХ, које су носиле назив „муслиманске“ имале арапске ознаке, ишли су у битке с покличем „Аллах-у-екбер“.
„Чињеница је да су од раних 90-их, и пре него што је избио рат, у БиХ почели долазити муџахедини, и то на позив самог Алије Изетбеговића“, објаснио је син бившег хрватског председника.
Он је оценио да је Изетбеговић био један од кључних људи који су креирали историју и да су његови ставови постали службени ставови Странке демократске акције (СДА) и БИХ.
“Уочи потписивања Дејтонског споразума, он је муџахединима гарантовао да неће бити поретани из БиХ. Чињеница је да су двојица од оних 18 који су срушили Светски трговински центар у Њујорку имали искуство из борби у БиХ. Због тога је четири недеље после 11. септембра 2001. године Изетбеговић морао да поднесе оставку“, истиче Туђман.
“Кључно је оно што је Изетбеговић дефинисао у својој зрелој фази, управо у Исламској декларацији, да је нација замена Запада да би се уништио ислам. Наиме, он сматра да је ислам врхунац демократије и најдемократичнији облик друштвеног уређења. Он је доследно био на стајалишту да су национални интереси нелегитимни и да се због тога БиХ не може конститутивно уредити на националним принципима“, нагласио је он.
Туђман је истакао да је последица тога негирање националних права Хрвата и Срба, а с друге стране се глорифицира Османско Царство као најбоље решење за мултикултуралну и мултиконфесионалну „Босну“.
„А то је историјски неспоразум. За Бошњаке је Османско Царство идеал, а за Хрвате и Србе та је прошлост оно што раздваја, а не оно што интегрише народе у БиХ”, каже Туђман.
Упитан колико је, по његову мишљењу, реална опасност од исламског екстремизма, па и тероризма, који би могао имати своју европску базу у данашњој БиХ, рекао је да је кључно питање како ће бошњачке елите дефинисати свој идентитет и колико ће то потрајати.
Он сматра да, ако превлада овај Изетбеговићев концепт у којем је верско примарно, онда можемо очекивати радикализацију.
