Након што се чинило да се огромни ледени брегови величине до једне четвртине Велса одвајају све чешће, Министарство иностраних послова наручило је да научници то испитају, а извештај стручњака потврдио је да се екстремни догађаји на Антарктику дешавају чешćе и да су интензивнији, објавио је „Скај њуз”.
Глациолог са Универзитета у Ексетеру Мартин Зигерт рекао је да су научници изузетно забринути због све веćег интензитета и учесталости екстремних догађаја на Антарктику који ће имати утицај и на друге области.
Он је рекао да треба да будемо „дубоко забринути за животну средину Антарктик у годинама које су под сталним сагоревањем фосилних горива”. Научници су посебно забринути због три екстрема.
Најекстремнији топлотни талас икада забележен на глобалном нивоу погодио је источни Антарктик у марту 2022. године, а површинске температуре су порасле за 38,5 степени Целзијусових више него што би требало да буду. Уместо очекиваних око минус 50 степени Целзијусових, достигле су минус 10 степени. Да се то догодило лети, почела би да се топи површина ледених покривача, за шта научници кажу да то никада раније нису видели. Нови рекорди постављени су три пута за само седам година. Када лед, који плута на површини океана, почне да се топи, он престаје да рефлектује топлоту и светлост од сунца и открива више тамне морске површине која апсорбује топлоту. Морски ледени покривач на почетку 2023. године, током лета на Антарктику, веć је био рекордно низак, али је тада пао далеко од онога што су научници икада очекивали. Научници су такође упозорили на драматично урушавање ледених полица Ларсен А и Б на Антарктичком полуострву и леденог гребена Цонгер на источном Антарктику што може повеćати атмосферску температуру и температуру леда.
Ледена полица је велика плутајућа платформа од леда која се формира на месту где глечер или ледена плоча истиче на обалу и на океанску површину.
„Видели смо драматичне промене у обиму ледених полица око Антарктика током година”, рекла је ванредни професор Универзитета у Лидсу Ана Хог.
Према њеним речима, отапање утиче на становништво које живи око обала широм света путем ерозије приобалних делова.
Отапање леда на Гренланду и Антарктику подигло је глобални ниво мора за 1,8 центиметара од 1990-их.
Ако се настави овај темпо, очекује се да ćе отапање ледника подиćи ниво мора за додатних 17 центиметара и изложити додатних 16 милиона људи годишњим обалним поплавама до краја века.
