Индустријска производња хране одговорна је за четвртину укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште, неодрживу сечу шума и уништавање природних станишта. Чак 34 одсто земљишта и 69 одсто слатководних система свакодневно се исцрпљује зарад прехрамбене индустрије, а забрињава податак да се чак трећина произведене хране не поједе, саопштио је WWF Адриа, западнобалкански огранак Фондације.
Поменуте податке WWF је изнео у истраживању спроведеном у Аустралији, Бразилу, Колумбији, Индији, Индонезији, Малазији, Холандији, Јужној Африци, Британији и САД, а ове земље су окарактерисане као највећи загађивачи природе због својих система производње, конзумације и одлагања вишка хране.
"Добра вест је да има начина да побољшамо прехрамбени систем и успоставимо да он делује у корист људи и природе. Уколико би се храна производила на одрживији начин, равномерно дистрибуирала и конзумирала одговорније, могли бисмо да нахранимо читаву планету без да угрожавамо шуме, реке и океане. Морамо подићи свест код људи о томе одакле и на који начин храна стиже на њихову трпезу, како могу да промене навике и на тај начин осигурамо исправно функционисање нашег прехрамбеног система", истиче Хоао Кампари, задужен за програме одрживог коришћења хране у WWF-у.
И последњи извештај Уједињених Нација о климатским променама указује на опасности глобалног загревања на производњу хране.
"Производња хране уско је повезана и са климатским променама. Са једне стране, морамо ограничити глобално загревање, јер повећање температуре за само 0,5 степени Целзијуса доводи до знатног смањења приноса и хранљивог садржаја намирница. Са друге стране, неопходно је пронаћи одрживији начин производње и конзумације хране, јер пољопривредне површине тренутно заузимају трећину укупне површине Земље и за њихово наводњавање користи се скоро 70 одсто потрошње воде", истиче Душка Димовић, директорка програма климатских промена WWF Адриа.
Реформисање глобалног прехрамбеног система WWF сматра једним од приоритета у циљу очувања природе, због чега спроводи више од 100 програма широм света у оквиру којих сарађује са Владама земаља, произвођачима хране, предузетницима и другим невладиним организацијама.
Фокус је на три кључне области - одржива производња, одржива исхрана и одрживи отпад и губитак хране, додаје се у саопштењу.
