Александар се пре три године разболео од тешке ауто-имуне болести која му је напала срце и хитно је био оперисан.Овај момак је једини у Србији са том врстом болести због које не сме да се креће у већем друштву, тако га је болест онемогућила да настави даље школовање. Али Александар се није предао, није дозволио да му судбина кроји животни пут, почео је да прави разне фигуре од папира, јапанском оригами техником, прво из радозналости а затим му је то прешло у пасију и задовољство,једноставно кренуло му је од руке, наставио је да ради, а многи су се заинтересовали у селу и радо купују његова дела.
Од зарађеног новца Александар купује себи и родитељима неопходне лекове без којих не сме да остане нити да прекида да их узима до краја живота. Да зло буде веће његови родитељи су такође болесни, мајка од штитне жлезде и дијабетеса а отац је недавно имао три тешке операције, без запослења су а и они такође морају свакодневно узимати потребне лекове, тиме
је и ситуација много тежа и компликованија која се може знатно одразити на Александрово здравље јер већину послова због тешке ситуације мора и сам обављати, али како каже није лако, живети се некако мора .
„Заволео сам ову врсту уметности, израда оригамија ме испуњава, даје снагу, чини ме корисним и срећним. Волео бих да моја дела поклањам пријатељима, добрим и хуманим људима али присиљен сам да их продајем како бих могао зарадити за лекове. Хвала мојим Змајевчанима и свим људима који купују моја дела јер од тога мени и мојим родитељима зависи живот“, рекао је Александар, који ће за у новембру напунити деветнаест година. Жеља му је да буде као и сви његови вршњаци, да се дружи и ужива у свим благодетима живота.
Л. Киш
