Како се традиционално Велики петак обележава посном трпезом, није чудо да житељи града и села у чијој су околини Дунав и разграната каналска мрежа, већ сада размишљају о набавци речне рибе која ће бити саставни део празничног менија, па и овдашњи узгајивачи рибе и аласи имају пуне руке посла.
Један од већих рибњака се налази у Бездану, селу сомборског градског подручја које је синоним за Дунав и његове аласе, на којем ових дана запослени не дангубе. На двадесетак хектара водених површина, подељених у девет великих језера не само да се изловљава шаранска риба намењена празничним трпезама, већ се и за друге рибњаке припрема шаранска млађ, како би током целе године Сомборци и њихови гости имали прилику да конзумирају рибље специјалитете по којима је овај крај познат.
- Годишња продукција конзумне рибе на нашим рибњацима је неких сто тона, а управо изловљавамо шаранску млађ тежине око 350 грама, намењену другим, већим рибњацвима за производњу конзума- каже Михајло Миша Николајев, сувласник овог рибњака, који барабар са својим сарадницима улази у воду до појаса, не оклевајући да се и сам прихвати повлачења мреже и претовара у камионске резервоаре.
Риба је, вели Николајев, захваљујући погодним временским условима током зиме, у одличној кондицији и нема никаквих болести са којима се суочавају други рибњаци, а једине проблеме праве птице које се рибом хране. За највеће кривце, пернате ловокрадице Миша проглашава корморане, чији се број последњих година у овом крају повећава. Како каже, обиље рибе привлачи и ретке орлове белорепане, али њихов апетит се далеко лакше задовољи, па и не представљају толику пошаст по рибаре, а приде су и импресивнији током ниског лета изнад водених огледала.
Некада је Дунав крај Бездана био права мека за аласе, који су уловљену рибу предавали на тамошња откупна места некадашњих друштвених трговачких предузећа. Та времена су одавно прошла, па дозволу ЈП „Војводина вода“ за привредни излов рибе на овом потезу Дунава има само један једини алас, а како му је све теже да одржава корак у тржишном такмичењу са рибњацима, питање је дана када ће и он окачити о клин аласке мреже.
Ни на овом рибњаку није ретка појава људског криволова и поред бројних надзорних камера и неколико оштрих паса чувара, па други сувласник безданског рибњака, Петар Громиловић за „Дневник“ препричава анегдоту са два криволовца које су изненадили у крађи током децембарских зимских температура.
- Затекли смо их са друге стране ограде, коју су прескочили кад су видели да долазимо. Са њих, мокрих до голе коже, све се пуши, а пошто су само оставили мреже у води, не можемо им ништа сем да их тужимо за неовлашћени улазак у туђи посед на основу видео материјала. Питамо их шта ту раде, а они онако промрзли, дрхте од зиме, већ се лед хвата по коси и одећи, кажу „Ништа, ето мало шетамо“- својој се муци смеје Громиловић.
М. Миљеновић
