Прође живот као трен! Трепнеш и већ му дође крај, а било је, верујте старом деди, предивних, али и трагичних момената. Као дечкић са 13 година доживео сам масакр и покољ 300 мештана Гргуреваца! Матер моја мила спасла ме је тог дана 6.јуна 1942. године сигурне смрти, сакрила од Немаца, који су ми у неповрат одвели оца са свим мушкима у гробницу. Терали су их на крај села, ту где је њима после рата подигнут споменик. Трчећи, онако го и бос тог јутра, претурао сам по лешевима тражећи оца. Стравичан призор затекао сам на Орашју, руке, ноге, главе, а крвава пена надигла се на десет метара, сећајујући се сваког детаља, оживљава давну прошлост пред нашим очима деда Бранко, у Срему познат по партизанском имену Чичан.
Текли су земаљски дани и Чичана после рата одвели у Срајево, где је од Тита, како вели, добио леп стан и тамо упознао љубав свог живота, лепу Босанку, своју покојну супругу Гроздану.
Умрла је, нажалост, пре 18 година. Изродили смо велику фамилију, од наших двоје деце имамо петоро унучади и четворо праунучади. Поносан сам на своје унуке, сви су добри људи и факултетски образовани, унука је доктор наука, унук доктор специјалиста. Сам сам овде у свом родном селу Гргуревци, где смо супруга и ја стигли из Сарајева, баш уочи оних страшних братоубилачких ратова 90-тих. Она је била дама, права Сарајка, мало јој је у почетку било теже уклопити се овде у сеоску средину, умрла је тугујући за својим Сарајевом, прича старина.
Друштво му у старости прави мештанин Куца, његов мајор, како у шали каже, док он њега ословљава са генерале!
У Гргуревцима живи и ћерка са породицом, која га свакодневно обилази, кува, спрема и брине о оцу.
Леп живот сам имао, то су били златни дани у нашој вољеној Југославији. Војно лице сам био, али и изучио после рата за месара, кобасичара, па сам пуно година био шеф прераде меса у Сарајеву. Сад крцкам своју пензију, крцкам своје последње године, дружим се са борцима, али мало их је међу живима. Живот треба волети, треба га живети, срећу тражити у малим стварима, треба бити свој, поручује младима деда Чичан.
За крај разговора открива нам тајну дуговечности и добре форме- обожава све сремске ђаконије, а највише праву сељачку сланину, са пуно здраве масти, а мало меса, млеко и банане, које једе свакодневно у великим количинама!
mojgradsm.rs
