Чак и они који су имали ту част да у овом месту проведу само коју годину, тврде да се до краја живота сећају сваке уличице, куће и ћошка, живећи у нади да ће се баш Бачком Брегу вратити.
- Све је најлепше у Бачком Брегу - јасан је секретар Месне заједнице Мијо Кришто, додајући да су људи друштвени, гостопримљиви и сложни, због чега је милина живети баш у њиховом комшилуку. - Демографија нам је лоша, као и свугде, па нас сад на спавању има око 550 мештана. Одлазе људи свуда, углавном у Аустрију и Немачку, будући да имамо хрватске пасоше, а они који дођу код нас, као људи који су током деведесетих избегли, добро се уклапају у нашу средину и буду прихваћени јер смо сви мирољубиви.
(секретар Месне заједнице Мијо Кришто)
Тренутно у Бачком Брегу највише има староседеоца - Хрвата Шокаца, покоја мађарска породица и Срби који су се, како смо поменули, доселили пре двадесетак година. Сви заједно живе и привређују, бавећи се сточарством (ког је све мање када је реч о индивидуалном узгајању), пшеницом, кукурузом и сојом на деловима земљишта које им је квалитетније, будући да им је земља поприлично песковита. Премда се чини да валовити рељеф може бити идеалан за подизање винограда, њих у Бачком Брегу нема ни за лека, али постоји неколико воћњака дуње, шљиве, крушке и јабуке.
- Мештани нам раде у сеоској амбуланти, школи, пошти или путују за Сомбор - вели наш саговорник. - У основној школи „Моша Пијаде“ имамо 47 деце и можда их нема много, али остварују лепе резултате на разним такмичењима. Могу да кажем да смо мала средина која има квалитетан рад.
Управо зато и чланови Добровољног ватрогасног друштва, које постоји од 1912. године, деценијама уназад остварују значајне резултате на државним, међународним и светским такмичењима када је реч и о мушким и женским екипама. За оне који преферирају фудбал имају прилику да тренирају у ФК „Динамо“, док је за фолклораше ту Хрватско култруно-просветно друштво „Силвије Страхимир Крањчевић“ чији је председник Милорад Стојнич, који се труди да са својим члановима доприноси очувању шокачке традиције у селу и околини. Они у свом власништву већ неколико година имају и шокачку кућу, стару читав век, а у којој се налазе предмети из 18. века, као и ношње које представљају њихове обичаје и културу. Уз све наведено, у Бачком Брегу постоје и ловачко и риболовачко друштво, Удружење грађана „Натура“, као и Удружење жена „Брежанке“.
Шаховски клуб „Бачки Брег“ основан је давне 1928. године и од тада ниже успехе на бројним такмичењима и изнедрује имена која су на понос целог села. Међу њима су председник клуба Милан Рапаић и тренер ФИДЕ мајстор Јосип Декић, који данас заједно уче најмлађе, али и оне старије, како се игра шах.
- Тренутно имамо више од 30 чланова, али, да будем искрен, све нас је мање јер одлазе људи одавде - каже Рапаић, осврћући се на малишане који имају прилику да уче шах у оквиру школске секције коју је покренула учитељица Ана Рапаић још 2014. године. - Имамо ученике који су били и на државном првенству, а све захваљујући добром тренеру Декићу. Од Месне заједнице смо добили просторију, па више не морамо да лутамо и да се сналазимо, већ се у њој уторком окупљамо и играмо шах. Данас је потребно много труда да се деца мотивишу за овај спорт, а било би добро да шах постане обавезан предмет у школи, као што је Јерменија, као прва држава у свету, то увела. Зато су и најбољи.
- Од манифестација имамо „Микине дане“, по нашем најпознатијем музичару из села, а ког Звонко Богдан спомиње у својој песми „Не могу се тачно сетит’ лета“. Од ове године увели смо и манифестацију „Брег фест“ - наводи Кришто.
Међутим, оно што је свима видљиво кад се запуте у ово месташце на северозападу Војводине, јесте Бајски канал који има толико чисту воду, да мештани кажу да би се могла и пити. А осим што је сам амбијент уз канал очаравајућ, долазак до њега завређује подједнаку пажњу, будући да је призор скоро па бајколик!
Леа Радловачки
У Бачком Брегу тренутно се ради тротоар од Југословенске улице па до гробља, а ово место је свакако постало звучно последњих година откако се спомиње изградња „Осмеха Војводине“ илити саобраћајнице која ће спајати мађарску са румунском границом, баш од Бачког Брега па до Накова.
- Искрено се надамо индустријској зони, делимично у Бачком Брегу, као и покретању Сомбора што се тиче њихове зоне, те да ће се људи вратити у наше место, да ће се овде запошљавати - каже секретар МЗ Мијо Кришто, додајући да живи за тај дан да се људи врате. - Та саобраћајница ће нам значиће много, јер путна инфраструктура је кључ успеха!
Када је реч о другим инвестицијама у селу, којих до скора скоро и није било, Бачки Брег је 2019. године добио погон за производњу пијаће воде, а Покрајинска влада је за ту намену издвојила чак 23,7 милиона динара. У наредном периоду у плану је изградња и канализационе мреже, која ће такође умногоме допринети бољем животу Брежана.
