- Тренутно смо једно од најуређенијих села, све је покошено, сређено, раскрчено, нема корова... Јако је напорно све то постићи, ради се и за yабе, али кад ти је до нечега стало, онда се трудиш. А и стекао сам утисак да код нас трава не расте, нормално нам је да је све увек покошено и сређено – вели Ћурчић.
И истина, први утисак о Милетићеву који стекнете јесте да је све уредно и некако на свом месту. А и мештани су на радним местима, па их је теже пронаћи, али је и такво стање за похвалу, јер значи да посла има! Доста млађих се запослило у Пландишту и Вршцу, а као и у сваком селу, људи се доста баве и пољопривредом.
- Имамо два човека која раде доста добро пластенике, имамо једног сточара који држи двадесетак грла крава, неколико воћара који се у последње време баве вишњом, крушком или орасима, неколико пчелара... Свака кућа има бар неколико хектара земље, али је квалитет баш лош, све је ритска црница и ритска смоница - објашњава Ћурчић.
У Милетићеву живи око 300 људи, а тај број се знатно променио, нарочито ако се узме у обзир да их је средином прошлог века било чак око 1.500! У школи је све мање ђака, али се ту слика нешто мења на боље јер, како тврди председник МЗ, они млађи који су решили да остану у свом селу, раде нешто по том питању. А и Министарство за бригу о селу такође брине о Милетићеву, па је тако у том месту обезбедило три куће за младе брачне парове.
- Генерално је атмосфера у селу задовољавајућа, све су то кумовске везе, само жене доводимо са стране, да мало мешамо крв - каже Ћурчић.
А да би у овом банатском месту било пријатно за живот, неки стандарди треба да се испуне, па су тако у протеклом периоду реновиране све зграде од јавног значаја - Дом културе, амбуланта, Месна заједница, а у плану је да се среди и Пошта која се налази у најстаријем објекту у Милетићеву, који постоји и пре настанка самог села.
- Највећи проблем у селу нам је асфалт, главни пут, који иде од Банатског Соколца па до Марковићева, налази се на ритској црници, рађен је пре 20 година и у лошем је стању од терета, тако да мора опет да се ради. Једна страна пута је потонула више од друге, јер имамо хангаре за откуп житарица у селу и доста нам туда пролазе натоварени камиони и тако је пут настрадао. Имамо обећања да ће пут да се ради - наводи наш саговорник, додајући да их од планираних инвестиција чека и бушње бунара јер тренутно користе само један, који је стар две деценије и постоји опасност да остану без воде.
За разлику од већине добровољачких села у Војводини, Милетићево може да се похвали црквом коју су успели да изграде још средином четрдесетих година прошлог века. Посвећена је светом Илији, па им је тако и сеоска слава 2. августа на тај светац, кад је, ето, можда и најидеалнија прилика да обиђете ово месташце у општини Пландиште.
Леа Радловачки
Фото: В. Фифа
Учитељица и комбиновано одељење са пет ђака
Основна школа „Јован Стерија Поповић“ у Милетићеву броји свега пет ђака од првог до четвртог разреда, а који су сви скупа део једног комбинованог одељења на чијем је челу учитељица Јорданка Јаћимовски.
- Симпатично ми је и занимљиво, волим да радим са њима и трудим се да што лакше савладају градиво, а добро је кад сви имају у исто време исти предмет, супер је за њих јер воле да заједно раде и тако долази до вршњачког учења, једни другима помажу - прича нам учитељица која у Милетићеву ради већ 20 година. - Велике су се промене десиле за то време, али градиво мора да се мења више него деца јер су више везана за технологију и дигитализацију. Мало имамо текстова новијих писаца.
Будући да се васпитање у мањој средини најмање мења, учитељици Јорданки је из ове перспективе драже што ради на селу, него да је у неком већем месту.
- Све је већа разлика између деце из града и оне са села, нарочито што овде родитељи већином и раде са својом децом, више су им посвећени, бар кад је у питању учење - наводи Јаћимовски.
Шта се деси у Милетићеву, остаје у Милетићеву
Тренутно једина продавница у Милетићеву која ради, постоји скоро од самог настанка села. Иако је у разним моментима било и више радњи, одржала се само она у самом центру места - „Јоја“, а коју држи Вера Самарџија. Будући да је реч о једином простору где током целог дана циркулишу мештани, ова продавница не служи само за набавку, већ и за дружење.
- Људи или причају о ријалитима или се жале на оно шта их боли - прича нам Вера Самарyија и каже да се нађе и по који трач, али све што се дешава у Милетићеву, ипак остаје у Милетићеву. - Иначе се село променило доста, становништва је много мање, као и свуда, тако и код нас. Ипак, ми и даље држимо присан однос, помажемо једни другима, мало смо изоловани од свега па је то или предност или мана, сви се знамо, знам ко ће кад и шта купити, ко шта пуши и пије, колико је попио.
Колико се међусобно помажу говори и чињеница да маркет „Јоја“ нуди и опцију куповине „од куће“, односно услугу да им се, све што пазаре, однесе на кућну адресу. А како у селима обично бива, дозвољена је и куповина на црту...
