И то је, признаћемо вам и ово, најбоља спона коју смо могли да остваримо, јер све оно што смо видели и доживели у овом банатском сеоцету крај Зрењанина, тешко се може дочарати речима и сликама, а баш имамо свашта да вам препричамо и покажемо.
Бело Блато је село препознатљиво по густим дрворедима који се простиру дуж целог села, а потребна су вам скоро четири минута вожње по прописима да бисте стигли с једног краја на други. То значи да пролазите кроз тунел густих крошњи сатканих од око 900 стабала сибирског бреста, која су посађена средином деведесетих. Мимо тог дрвећа, у селу се на јавним површинама налази још око 3.000 разноразних стабала, што значи да на једног Белоблаћана иду, у просеку, четири дрвета.
Бело Блато је село препознатљиво по густим дрворедима који се простиру дуж целог села, а потребна су вам скоро четири минута вожње по прописима да бисте стигли с једног краја на други
- Мало нам тај брест већ диже асфалт, нећемо га сећи, али ће неко некад морати, јер кад крене да пуца и да трули - прича нам председник Савета Месне заједнице Бело Блато Мирослав Маркуш, Словак по оцу, Бугарин по мајци. - Чак се и градоначелник Кикинде фрапирао кад нам је био у посети и видео дрворед! Можда да направимо Дубаји моменат са палмама, будући да смо окружени водом, а то корење иде само по површини... Али, не иду палме и комарци! Али да, за разлику од осталих, Белоблаћани имају израженију свест о екологији, јер живимо у таквом окружењу и нема ко да чува све ово осим нас који ту и живимо. Ми очекујемода ће у наредних десет година цело село и ово подручје бити под заштитом државе.
Окружено Царском баром, Старим Бегејом, каналом Бегеј, Тисом, али и највећим вештачким рибњаком у Европи, који се простире на површини од 28.000 хектара, Бело Блато изгледа као да је острвце усред Војводине! А сва природна добра која имају, као и све оно што узгајају одвајкада - попут трске и најквалитетнијег шарана, и данас су симбол банатског места кроз које се, на сву срећу, ипак не пролази.
- То што смо „слепо црево”, то је само предност - тврди наш домаћин. - Географски положај нам није лош, а што се тиче тог непроласка, ми смо изузети од ситног криминала на точковима, јер код нас долазе само намерници, људи добре воље. Нема ни великог саобраћаја, па деца могу да се играју на улицама као и некад. Данас сви млади имају неко возило, Зрењанин није далеко. Ми кад смо се момчили, ’ватали смо аутобус да идемо у биоскоп, али сад јесте проблем што нема јавног превоза, родитељи морају да возе децу која хоће да се баве спортом, а то су мане, рецимо.
Деца у Белом Блату, макар кад је реч о основцима, чине десетину укупног становништва. До четврог разреда у својој школи „Братство јединство” могу да похађају наставу на три језика - словачком, мађарском и српском, док од петог имају додатни предмет матерњег језика. Некад је у читавој причи био укључен и бугарски језик.
- Сложни смо, причамо више језика и ко год је заинтересован, може да научи све језике. Рецимо, Мађар и Словак углавном причају на српском, али псујемо на свим језицима, ту смо велике полиглоте, мада су на српском најсочније и најсликовитије псовке , док на мађарском мора све да се испрати и мимиком - засмејава нас Маркуш.
Секретар Месне заједнице Бело Блато је млађани Виктор Нечов који никад није размишљао о томе да напусти своје село. Става је да човек може да живи где год жели да ради, па је тако могуће опстајати и у овом банатском сеоцету.
- Желео сам овде да покушам да успем, тако да тренутно оснивам породицу, недавно сам се оженио, чекамо дете, радимо кућу... Жена има приватан бизнис, трговинске радње, па и ту радимо уз овај посао секретара. Наравно, бавимо се и пољопривредом, свашта понешто. Мора више послова да се ради, али и даље радимо мање него они који су отишли у иностранство па раде на грађевини - тврди Нечов, додајући да у селу, у суштини, имају све што им је неопходно.
Мештани се углавном баве пољопривредом, мада је квалитет земљишта поприлично лош. Сточарство је све слабије, али то не нарушава морал Белоблаћана, јер су става да су њихови производи и даље најквалитетнији!
- На западу краве слушају музику, спавају на душеку, пију топлу воду, па дају више млека, а ми смо у 21. веку једва стигли до стабилног интернета, али и даље мислим да је наше млеко и да су наши производи далеко квалитетнији и здравији него њихови - наставља председник села.
Будући да немамо могућност да о Белом Блату правимо фељтон, текст морамо приводити крају... Ако се икад задесите на овом острву у средњем Банату, обавезнно уживајте у ’ладовини, пробајте домаћу храну и сок од руже на салашу „Лујза”, забаците удицу на Јоцином рибњаку, посетите етно кућу која је изграђена по „оригиналној рецептури” и, оно што је најважније, оставите село онако како сте га и затекли!
Леа Радловачки
