Име је добило по словачкој породици Багљаш која је некада имала винограде на овом подручју. Потомци те породице данас живе у оближњем селу Арадац.
На једном делу налазило се сиротињско гробље, које је током Другог светског рата постало стратиште. На њој је фашистички окупатор стрељао родољубе и партизане, међу којима је била и Соња Маринковић. На том месту је касније подигнут споменик, а гробље је измештено.
Просторна целина Багљаш налази се на западној страни града. Састоји се из новог и старог Багљаша, који су раздвојени Булеваром Вељка Влаховића. Насеље је административно подељено на две месне заједнице - северну МЗ „Соња Маринковић’’ и јужну МЗ „Вељко Влаховић’’.
Грађено је као „град у граду”, тако да представља засебну урбанистичку целину. У овој просторној целини претежна намена је породично и вишепородично становање, са пратећим садржајима, као што су предшколске установе, школе, здравствена амбуланта, трговине, пословање, угоститељство, услужне делатности и услужно занатство, као и радне зоне које су изграђене у појасу уз обилазницу око Зрењанина. Изградња вишепородичних стамбених објеката на Багљашу почела је 1970. године.
У Плану генералне регулације насеља Багљаш пише да се вишепородично становање развило уз градску магистралу. Вишепородични објекти постављени су у отвореним блоковима, а простор који формирају у већем броју блокова сматра се завршеним целинама. Унутар њих налазе се зелене површине са дечјим игралиштима и спортским теренима. У мањем броју блокова паркирање је решено гаражама, док се у већем броју њих налазе отворени паркинзи који немају довољно паркинг места у складу са нормативима дефинисаним Генералним планом, а који предвиђају да на један стан иде једно паркинг место.
Текст и фото: Ж. Балабан
