Смета му што су подови урађени другачије, а каже њему би било лепше да је све рестаурирано да изгледа као некад што је. И изглед баште у унутрашњости самостана је измењена, а највише му можда сметају ископани гробови у задњем дворишту, те остављене кости и лобање у подруму, стављене у дрвене гајбице, наслагане једне на другу, што заиста делује тужно.
Самостан је реконструисан да наликује музеју, а Шпехар је на самом уласку у овај објекат поставио папир на коме пише: ”Покрајински завод оставио је распаднуте витрине, недовршене просторије, неупотребљиве инсталације, недовршен и неисправан кров и олуке, незаштићене темеље и гробове након археолошких исповања. Све археолошке налазе које је самостан имао од раније, као и збирку хабанске керамике, која је сведочанство живота у самостану у 18. столећу однео је у Музеј Војводине Нови Сад археолог Небојша Станојев, као и све налазе својих археолошких ископавања од 2016. до 2018.”. Шпехар додаје да се археолог пензионисао, а да се налази пронађени у самостану и даље налазе у Музеју Војводине.
- Витрине су попадале доле, цигле су ставили уместо пода, што је за споља, нагрдили су архитектуру и донели силну гвожђурију, металне прагове и поставили налик Стоунхенyу у Енглеској- огорчен је Шпехар. -Само нарушавају изглед, остављено је велико камење у ходнику, а могло се у подрум ставити, јер је велика просторија и има места - наводи Шпехар.
Доле низ ходник самостана види се његова непроцењива вредност, јер како су археолози још пре начели зид, открили су фреске, а виде се периоди градње од крсташа, Угара, Турака…, пре којих су чак и Монголи опустошили самостан, и свих који су живели на овим просторима…
У собама које су направљене музејске јединице, где би туристи требали да виде вредности самостана, Шпехар сматра да је наружено и осветљење, које је у нескладу са остатком просторије, јер је модерно.
Највише му сметају кости у подруму, које су остале да стоје у дрвеним гајбицама.
- Археолог је отишао у пензију и шта сад са тим костима- пита нас Шпехар. -То су сматрали да су мање вредни археолошки налази, односно шкарт, све што је вредело однето је за Нови Сад. Римске цигле сам сам спасио, и изложене су данас. Багер је то утовариовао, мени је било жао, а ја сам цигле испод њега хватао и спасавао. У 12. веку био је глазирани цреп на цркви и то никога није занимало, а мени је било жао да се то баци.
Смета му и што се види археолошки налаз с улаза у самостан, где је урађена интервенција на зиду, како би туристи већ са врата видели шта све крије фрањевачки самостан.
- Био сам против тога и желео да ту остане зид, али то сад тако отворено ружно стоји и пропадају и остали гробови и темељи капеле. Ту где је налазиште, стојала је и радионица у којој је прављен глазирани цреп и то је све ископано и стоји тако већ 5,6 година незаштићено и ником ништа - наводи Шпехар.
- Потребни су нови пројекти, тако ми је речено, али то и даље стоји.
Шпехар је огорчен и што је однета вредна хабанска керамика, а речено му је да археолошки налази припадају држави.
- Али та керамика је била у унутрашњој просторији, која јесте била напуштена, јер су се ту налазиле старе ствари. Пола ствари сам узео и опрао и односио се са поштовањем према томе. Не потражујем археолошке налазе из дворишта, али оно што је узето унутар зграде, сматрам да припада самостану - сматра Шпехар. - А о костима у гајбама, не знам ни шта да кажем. Верујем да је стручан археолог, али подрум је требала бити лепа музејска просторија за пронађено камење старо вековима, а не да ту стоје кости.
Пројекти морају да се реализују, закључује Шпехар, а како испадне, није ни битно.
- К ад су радови завршени, то је све сјајно изгледало, било је пуно људи, новинари, телевизија и све је била фарса, јер радови нису завршени. Имамо подно грејање које на пример може загрејати само 12 степени, коме служи, немам појма. Тамо где живим, није потребно грејање- наводи Јосип Шпехар. - Самостан је имао и пивницу која није обновљена, што би туристима можда и било занимљиво. Имамо оригинална врата која се налазе на спрату, сачувана. То је тако вредно и било би занимљиво људима, али ту су стављена нова врата по узору на стара, а нема ни струје, а по пројекту приземље је требало да буде цело уређено и музеј и просторије које су нама потребне за самостан. Остала је соба неуређена, без струје...
М. Стакић
