Смештена међу пространим зеленим пољима која сежу све до обале Дунавца, фарма коза „Олга“ представља праву оазу мира и спокоја. У овом прелепом окружењу сваки путник намерник има прилику да ужива у дегустацији јединствених козјих сирева, окружен нетакнутом природом. Међутим, ова фарма није само место где се праве изванредни сиреви, већ је И прича о храбрости, промени и страсти која може процветати чак и на најнеобичнијим местима. Уз чашу хладног домаћег сока од зове и даску пуну примамљивих мирисних сирева, домаћин Срђан је испричао када је дошао на идеју да пређе на село и успостави јединствену везу са земљом и животињама.
Са београдског асфалта на војвођанску земљу
Срђан је био дугогодишњи спортски новинар у Београду. Када је остао без посла, морао је да нађе ново занимање како би преживео. Тада је одлучио да напусти медије и градску вреву, пређе на село у кућу своје баке, и постане фармер. Тако је настала фарма коза „Олга“, породично имање за одмор, разоноду и дегустацију козјих сирева.
“Ово, испрва, није био мој избор. Након што се лист за који сам радио приватизовао, дошло је до масовних отпуштања и ја сам остао без посла. Био сам приморан да тражим ново занимање и тада сам преломио и одлучио да се преселим у Иваново, на имање своје баке. Ту сам спонатно почео да се бавим узгојем коза и прављењем сира”, открио је Срђан.
Учење кроз изазове
Прелазак из света новинарства у свет козарства није био нимало лак и једноставан за Срђана, али његова спремност да се суочи са изазовима свакодневног живота на фарми допринела је његовом успеху у преиспитивању сопствених граница.
“Нема додирних тачака између новинарства и сточарства. Узгој коза је за мене једно потпуно ново искуство, верујте да сам први пут пипнуо козу када сам је купио. Све ми је било ново, учио сам и грешио у ходу, а то и даље чиним. Сезона јарења је најузбудљивија у свему, посебно кад јарићи почну да испољавају карактеристике. Неки су дивљи и остају дивљи, а неки су мазни”, открива Срђан.
Уметнички приступ сирењу
Срђанов приступ производњи сирева говори о његовој жељи да буде јединствен, а његова отвореност према експериментисању заслужна је за разноврсне укусе и текстуре млечних производа које прави.
“Стално нешто ново пробам, тако сам и дошао до производње неких необичних сирева као и нових техника у сирењу. Трудим се да моја производња остане ексклузивна, то значи да свако ко се јави може рећи какав укус је замислио, и ја ћу то направити. Сматрам да не постоји немогућа комбинација сирева И зачина, само треба наћи праву меру”, објашњава Срђан.
Француски сир на српски начин
Белпер Кноле, Халуми, Мраморни качкаваљ, Сир са лавандом, Сир са орашастим плодовима и пивом, Сир са аронијом…само су део богате понуде фарме коза „Олга“ у Иванову. Ипак, постоји један сир на који је Срђан посебно поносан јер представља личну причу о страсти, труду и храбрости да се напусти познато и истражи непознато.
“На својој фарми правим Шевр, ексклузивни француски сир од козјег млека који сам додатно обогатио зачинима. Оно што овај сир чини посебним је његова способност да очара сва чула. Његова текстура варира од кремасте до чвршће, омогућавајући широк спектар начина конзумације. Шевр се може сећи на танке кришке које се топе у устима, или намазати на хлеб, открива Срђан.
Не жели да шири производњу јер хоће да сачува квалитет
Срђан је свестан да узгој коза зависи од многобројних фактора који су често непредвидиви, али он жели да остане посвећен самом процесу производње како би очувао квалитет сирева.
“Један од циљева је да направим мало, врхунско стадо коза које ће давати најквалитетније млеко за сиреве. Свестан сам да будућност моје фарме зависи од разних фактора. Рецимо, ове промене времена су наша стварност и једино што могу је да променим сорту коза. Алпине лошије подносе врућине, зато
мешање са козама из топлијих предела може да помогне. Ја не тежим ширењу производње, то ми није идеја. Оно што хоћу је да очувам постојећи квалитет млека и аутентичност сваког сира”, наглашава Срђан.
Панчевац
