- Ево већ смо дошли до 37 године и мислим да ове године можемо да покажемо да Србија на Сланинијади може да понуди оно најбоље што има и то не само по питању сланине и сухомеснатих производа, него свега што Србија може да да, почев од меда, преко сирева, ракија, џемова, слатког. Све што Србин може да направи то имате овде на Сланинијади - рекао је Ајдер. Објаснио је да су сви производи из домаће радионости, проистекли из рецепата који се негују стотинама година уназад.
У оквиру Сланинијаде организовано је и такмичење, а стручни жири је одабрао победнике у неколико категорија. У категорији домаћа сланина, прво место је освојио Миле Војиновић из Кузмина, испред Милана Златковића из Качарева и Константина Лемајића из Шида.
Када је у питању занатска сланина, за најбољу је проглашена она коју је направила Милена Тодорић из Ужица, друго место припало је Немањи Бранковићу из Бранковине, а треће Петру Ракићу из Бачинаца.
Посебне награде додељену су за најдебљу сланину и то Милету Теодосијевићу из Качарева који је освојио и награду за најдужу сланину, а осим тога жири је наградио и најбоље сланине од мангулице (Милан Златковић, Качарево), дивље свиње (Горан Марковић, Ловачко удружење Београд), док је најбољу индустријску сланину направила фирма Бурјан из Панчева.
