У захтевном виноградарском послу и винарији усавршавају се сви чланови породице, осавремењује се опрема и заокружује винска прича уз засаде винове лозе у околини језера Мохарач.
Мама Мира и тата Жељко су задужени за производњу грожђа, окупљање радника и одржавање винограда, што раде већ. Виноград не тражи господара, него доста вредних руку, а у процесу који тече, син Бојан процењује да се његови родитељи добро сналазе и ту виниоградарски подмладак нема примедби…
Брат и сестра Бојан и Бојана су се у породични посао укључили са дипломама стеченим на Економском факултету у Новом Саду. Бојан је тренутно на мастер студијама, али је на себе преузео бригу око производње вина и усклађивање са угоститељским и туристичким делом понуде. Сестра Бојана је задужена за функционисање угоститељске понуде, а у сезони помаже и у производњи вина.
У виноградарству и винарству увек има посла и увек недостаје квалитетне радне снаге и континутет, да не мора сваке године изнова да се обучава, а такве радне снаге је све мање. Породица Брестовачки је након три године одустала од производње корнишона за извоз, баш због недостатка радника, јер им је приоритет виноградарство, винарија и угосититељско туристичка понуда.
– Када сам се уписивао на факултет нисам се бавио производњом вина, али сам се пронашао у винарству. Волим да експериментишем, волим да се играм и радим нешто што не мора да буде сваке године исто, чак и ако је берба истог дана, иста сорта грожђа и различити танкови, може бити различито вино. То је мало ствар ризика, али мислим да добро пливам у томе. Што је најбитније увек себи постављам нове циљеве од квалитета вина до боца, етикета и чепова, трудим се да напредујем – каже Бојан Брестовачки.
Вина се справљају искључиво од грожђа из сопствене производње које се пажљиво бира, како би се постигао што бољи квалитет. Прошла година је била доста добра, што се тиче винограда и грожђа, уз мање потешкоће у производњи вина јер су била са високим садржајем алкохола због сунчане године, па и високим киселинама у једном периоду. Због тога се морала померати берба, било је и доста протеина у вину код неких сорти и тешко се бистрило, али све је одржано под контролом да би вина у боцама била врхунског квалитета.
У винограду је сезона добро кренула, а Брестовачки имају и све више гостију у винској кући.
– Наш циљ је и пуно наде полажемо у угоститељски део укључивањем у туристичку понуду. Корона је претходне две сезоне пореметила токове и у винарству, јер су се променили токове продаје, тако да нам је циљ да људи дођу овде код нас у наш виноград у нашу винску кућу, да виде где настају грожђе и вино, да уживају не само у винима него и у кулену и другој храни по којој је Срем познат, а и да удишу чист ваздух са јужних падина Фрушке горе – каже Бојан Брестовачки.
У Винарији „Брестовачки“ задовољни јер су у дане викенда капацитети винске куће углавном попуњени, гостију све више има и радним данима. Радо навраћају гости из околине, Београда и Новог Сада, али и из Босне и Херцеговине и других земаља...
–Трудимо се да дегустације које приређујемо за госте буду занимљиве, па уз чашице квалитетних вина и ракије и залогаје домаће сремске хране испричамо занимљивости о винарији, да из прве руке чују о производњи, како све тече и настају вина. Није довољно само имати грозд и боцу и пуцнути прстима, него треба уложити доста рада, зноја труда, енергије, знања и искуства, па када се у све уклопи породична прича и традиција може да се постигне квалитет и пословни успех. Људи препознају квалитет па нам се поново враћају са својим пријатељима – уверава Бојан Брестовачки, напомињући да има доста љубитеља вина, који познају вина и траже нешто одређено од сорти.
Винарија „Брестовачки“ позната је и по томе што је међу првима вино почела да обогаћује листићима злата!
- У вино смо почели да додајемо 23-каратно злато, мислећи да ће то бити само за нашу употребу у породици, међутим када су винољупци то видели на сликама постало је интересантно. Купују га највише фирме за прославе или појединци за рођендане. Пунимо га у мање па и боце од литар и по која лепо изгледају за поклон у некој корпи, а лепо је и када се пије. Злато је симбол престижа и људи воле да добију тако нешто, домаће са Фрушке горе, а опет луксузно и квалитетно. Људи обично питају да ли је то стварно са златом. У питању је чисто злато и колико у боци стварно има злата. Листићи су тањушни захваљујући нано технологији, тако да се ни не осете када се позлаћено вино пије. Грам чистог злата обогати 30 до 40 боца запремине 0,75 литре. То је јако мала количина злата, али јако лепо изгледа – објашњава Бојан Брестовачки.
Бојан је испричао да онима који не знају много о винима, приређују дегустације па да их пробају и кажу шта им се највише допада.
– То је пре свега наша аутохтона тамјаника која лепо мирише, свежа је ароматична мускатна сорта. У понуди је и капљица наше аутохтоне сорте грашац са Фрушке горе, затим, полусуви мирисни розе лепе боје и слаткастог укуса који више преферирају даме и млади, мада нисам присталица те поделе на мушка и женска пића. Вина која мени највише пријају су совињон бланк и нека оранж вина која се справљају на традиционалан начин по технологији црвених вина, тако да су у понуди и ова вина која су другачија – објашњава Брестовачки.
Ердевик има већи број виноградара окупљених у удружење, а на пробирљивим винским путевима неколико регистрованих винарија се добро сналазе, међу њима и Винарија „Брестовачки“. Винарије коректно сарађују, јер како појашњава Бојан Брестовачки, једни другима нису конкуренције, пошто раде различите ствари, иако су у истој бранши. Породица Брестовачки је користила подстицајна средства за набавку механизације ради унапређења производње грожђа у винограду. Та средства су добро дошла за куповину атомизера, фрезера, машине за зелену резидбу, али и за опрему за наводњавање пошто су се бавили и повртарством…
Текст и фото: Милорад Митровић
