– Продајем млечне производе са нашег пољопривредног газдинства. Имамо десет крава и правимо све што може да се направи од млека. Продајем свеже млеко и сурутку, затим све врсте сирева, од ситног, преко подливаног у кришкама, па кајмака, качкаваља, димљеног и сира са разним зачинима. Правимо и популарни роловани сир. Увек имам домаћа јаја, од кока које иду по дворишту, а мало и помогнем комшијама, па продајем и домаће коре за гибаницу и домаће презле које они производе – прича Љубиша Вранац.
Цене млечних производа, каже наш саговорник, још није мењао.
– Народ нема пара и плашим се да би куповали још мање када бисмо повећали цене. Овако, на губитку смо ми произвођачи, али пробаћемо да издржимо што дуже – истиче Вранац.
Додаје и да је помало разочаран односом пијачне управе према продавцима, поготово произвођачима.
– Мало народа има у млечној сали, чујем од људи да никад нису ушли у овај део. Ту би морала управа пијаце да се мало ангажује и да нас рекламира. Нама пијачарина није мала ни на месечном ни на годишњем нивоу. Моје комшије продају на новосадској пијаци. Тамо на сајту пијаце, на званичној Фејсбук страници, произвођачи могу да рекламирају своје тезге и производе. Овде то не може. Није ми јасно, зар није већи промет и више људи циљ и пијачне управе. Морају нас произвођаче више рекламирати, јер ми издвајамо не тако мали новац овој пијаци – закључује Љубиша Вранац.
Ж. Б.
