Бака Нада каже да се у Манђелос доселила 80-их година, па се још сматра придошлицом, и да има других у селу који би могли више да кажу од ње, међутим заједничком рачуницом дошли смо до дога да Нада скоро већ четири деценије живи у овом сремском селу које припада Сремској Митровици.
- Кад човек дође до пензонерских дана не остане му ништа друго него да ужива - каже Анђа с осмехом ослањајући се о штап као да жели нам докаже да има пуних 75 година.
Она време проводи и у својој башти, где има посађен краставац, кромпир, шаргарепу и друго поврће, од ког кува ручак.
- Некад и пазарим, али слабо, живим сама, па колико ми треба скувам за себе. Деца и унуци ми долазе који живе овде, док су се други одселили за Суботицу и трећи ради на броду, како то већ иде- каже Нада.
Манђелос има своју школу, амбуланту, јавну расвету, а према Надиним речима, народ се ипак на све жали. Утом су наишле и комшије, Спасоје Мијић са супругом, који додаје да се никад боље није живело у Манђелосу. Према његовим речима, Сремци се слажу одлично са свим комшијама.
- Све има ко жели да ради. Ја имам 83 године, па сам свој радни век завршио, али ко хоће да ради, може. Не фали нам ништа. Село броји око 500 становника, није велико, али се сви помажемо- каже Мијић. - Овим младима свашта фали, неће да раде, па кукају, а и не поштују ништа.
Спасоје у својој башти има свашта, како сам истиче, све што се може замислити, од воћа и поврћа - кромпира, кукуруза, парадајза, лука, шљива…Његова супруга Ранђија Мијић каже да су у браку већ 65. година и да им је све потаман.
- Сад је снаја задужења за кување, ја помогнем кад треба - каже Ранђија. - Имамо коке, и то је све од животиња. Башта је богата, па нам ни не треба ништа више.
Комшија Рајко Благојевић је такође дошао да нам исприча да се са мештанима и комшијама одлично слаже.
- Ја сам се доселио 1965. године и никаквих проблема никада нисам имао, иако је и раније знало да буде нетрпељивости, тога данас нема ни трунке - каже Благојевић.
М. Стакић
