Наиме и ове године, у последњој седмици априла одржан је Међународни фестивал цвећа, а овдашњи љубитељи флоре су имали прилику да чак пет дана уживају у новом, расцветалом декору своје пешачке зоне, али и да пазаре све што им је потребно за баште, вртове, балконе... било да је реч о биљним врстама или њему следујућих потрепштина као што је хумус, саксије, суплементи...
Овај, осми по реду Фестивал цвећа, чини се, никад раскошнији окупио је чак 170 излагача из Србије, Македоније, Републике Српске, Хрватске, било је и овдашњих заступника извозника из цвећарске Меке, Холандије, а разноврсност понуде и шаренила је додатно увећана излагачким учешћем организација старих и уметничких заната, како из града домаћина, тако и из Ниша и Крагујевца. Како кажу организатори, велик је број оних намерних да се појаве као излагачи на овом сајму, за које једноставно није преостало места на огромном Главном сокаку.
"Почели смо пре осам година са свега двадесетак излагача, са основном идејом да не само Сомборцима омогућимо једну лепу манифестацију, већ и да подстакнемо наше овдашње људе да се упусте у производњу цвећа", пребира по сећању организатор Фестивала цвећа Душан Контић, који има пуно разлога да сматра да је ова мисија испуњена.
Контић каже да су данас циљ испунили, јер је све више Сомбораца и становника околних села који се упуштају у узгој цвећа, који доживљава прави бум и у целој Србији.
"Развио се извоз у околне земље и Русију, и то у таквим размерама да смо дошли у позицију да нам учешће откаже највећи српски произвођач цвећа „Браћа Топаловић“ из Шапца, иначе наш редовни излагач, и то из једноставног разлога што на лагеру немају ни једног-јединог цвета. Све је то отишло у извоз!", каже Контић, према чијим је речима пластеничка производња цвећа заживела и у селима у којима то није био случај.
Да од цвећарског бизниса итекако има хасне, сведочи и Игор Јакшић, представник породичне „Фабрике цвећа Јакшић“ из Темерина, највећег произвођача свих врста цвећа у Војводини. Сваки од фестивалских дана из њихових пластеника је пристизао пун велики камион цвећа и опет су им сомборски излагачки рафови у послеподневним сатима били „десетковани“ од задовољних купаца.
"Пуно се ради, па може и да се заради", скромно ће Игор који са комплетном породицом и често чак двадесетак радника даноноћно послује у пластеницима породичне фирме. Он каже да су на овом фестивалу од његовог оснивања и заиста воле да дођу у Сомбор, јер је и менталитет овдашњих људи такав да обожавају све што има везе са цвећем, зеленилом, па онда не само да не жале новац за његову куповину, већ су и прави зналци ове врсте ботанике, којима не треба објашњавати поступак расађивања, одржавања, прихране...
Тако хвали своје домаћине млади Јакшић, са чијом се оценом степена заљубљености Сомбораца у флору уопште слаже и Ерика Толди, која се са супругом Иштваном у родној, оближњој Купусини поред вишедеценијске производње „класичног“ цвећа, последњих дванаест година посвећује и расадничкој производњи зачинског и лековитог биља.
"У почетку је то споро ишло, уосталом ни ми нисмо имали неко искуство са овом врстом биљака, али захваљујући све бројнијим прелепим телевизијским емисијама посвећеним кулинарству, веће је и интересовање за овакве биљке", смеје се Ерика, све у звезде кујући Џејмија Оливера. Она каже да се људи интересују и за зачинско и лековито биље, не само с разлога популарности употребе свежих зачина у гастрономији, већ су и све свеснији тога да је ово апотека у саксији.
"Ево, данас је застао поред нас један сомборски лекар и, одушевљен избором, честитао нам на труду да и овако побољшавамо здравље нашег народа", стидљиво се црвенећи због самог спомињања стручне „препоруке“, сведочи Ерика и о нашим новим навикама.
Милић Миљеновић
