Како и не би кад је основана још 1750, у време док је царица Марија Терезија тек почела насељавати ове, дуго запустеле крајеве Јужне Угарске, а данас највећа штала у Србији држи на стану и храни стотинак врхунских грла у прелепо уређеном простору. Топот копита сваком љубитељу ових племенитих животиња звучи као најлепша музика.
Управа тренутно покушава да прода неке коње, али и да од ове године опет организује галопске трке, по којима је била деценијама знана. Ергела, најпознатија по коњу Јадрану, чија статуа је на улазу у комплекс, годишње дочека више десетина хиљада туриста. Највише деце, јер мало која екскурзију кад допадне севера Бачке не сврати у Зобнатицу. Ту почетници науче и да се правим јахачем могу сматрати тек кад стиснутим коленима могу да скрцкају орах. Али зрео.
За галопске и касачке трке чека се лепо време па да утабаним стазама опет јуре потомци Јадрана. У штали за елиту, о коњима који, не дај боже, нису за продају, брине ветеринар Милан Пражић већ пуне четири деценије. Од њих се очекује да буду штампиони и уђу у Музеј коњичког спорта, који је у склопу Зобнатице. Испред њега је споменик Казанови, прослављеном победнику многих трка.
Својом патином шмек читавом комплексу даје каштел, који је подигао велепоседник Ђула Терлеи 1882. Склад дворца зиданог у духу сведеног позног класицизма помало разбија висока кула. Кажу да ју је газда користио да може с висине проверити да неко на имању не забушава.
Да је жив, видео би хиподром, хотел и узорно уређене пољопривредне парцеле, мали зоолошки врт, паркур за препонско јахање, мањеже отворене и затворене, те штале. Посетиоци могу да јашу коње и око језера, провозају се фијакером, али не може свако у седло врхунских грла која су понос ергеле. О коњима се сем Пражића старају његов колега Сергеј Бесермењи, тренери и други запослени.
„Иако се сматра да су ветеринари највећи проблем, мањак су нам заправо yокеји, јер су многи отишли и раде преко границе“, вајка се Пражић, који зна родослов сваког коња у штали.
Деси се повремено малер и неки коњ се повреди па се ветеринари труде на све начине да му залече ране. Пражић објашњава да ако коњ сломи ногу, закаче га о плафон, све док прелом не зарасте.
"Барон ју је два пута ломио, носио гипс по месец и по дана и јадничак „лебдео” у ваздуху све то време. Иако ти коњи ретко после могу учествовати на дербијима, често праве најбољу ждребад, па је зато јако важно да сасвим прездраве, а не да их убијемо као што су неки „стручњаци” ономад предлагали. Тако Барон сада има најлепше потомство у Зобнатици", препун је Пражић хвале за ветерана.
Грло Проспектор освојило је последњи дерби 2002, а потомци коња Генерал Житко су, по Пражићу, веома лепи и дају добре потомке, а један од њих је и пунокрвни Крф, кога лепо јашу и туристи.
„Штета што није тренирао за галопске трке. Сад му је девет година, а кад је био двогодац, била је политика фирме да се не иде на трке, те он испусти шансу“, истиче Пражић, али додаје да су тад трке мало плаћане.
Најчешће су повреде зглобова и тетива, док се колике лакше решавају. Излечене омице иду у приплод или се коњ враћа у спорт.
„Лане је рођено 19 ждребади, 11 пунокрвних имамо, остало смо продали“, објашњава Пражић.
Највиша је кобила Јула, 182 центиметра има у гребену. Шестогодац с именом Газда има главу правог арапа, иако је дорат, а познат је по томе што му је мајку убио гром.
„Отхранили смо га кад му је мајка страдала, прелеп је и може се купити. Виктори, кумица принцезе Јелисавете Карађорђевић, у мају ће бити припуштена, јер нема потреба да више трчи“, каже Пражић.
Нису на продају и чекају наредни дерби Алфа, Ведрана и Фила, која треба да трчи на пролеће, те Вектор, такође потомак Генерал Житка. Гогиле је један од фаворита на предстојећим дербијима, али не заостаје ни најкрупнији трогодац Алвин, коме је Арон из суседне штале рођени брат, те Олимпије (тренутно је у Шапцу), а учествовао је већ у 17 трка. И коњ Фини је млад остао без мајке, а по многима је најлепши у ергели. Као двогодац, Аспектор је имао шест наступа и увек је побеђивао, а са три године, од осам трка добио је шест. Сви овдашњи коњи добијају латинично слово „з„ као жиг и ознаку порекла, јер није свеједно у којој су штали рођени.
Проспектор, бивши шампион и понос Зобнатице, са 19 година је сувише стар да опет трчи на дербију, али се и даље момачки добро држи.
„И полукрвни Јаран од мајке Јасмине, која је била одличан скакач препона, понос је штале. Хтела једна госпођа да га купи, каже платиће колико год затражимо. Одбили смо је најљубазније што смо умели, јер нема тих пара за које би дали да оде, нека га ту код нас“, смешка се Пражић.
Маша Стакић
Фото: Ј. Ивановић
