Као и током претходних година, Завод за јавно здравље је и 2019. пратио квалитет ваздуха на три мерна места: у Зрењанину на Тргу Доситеја Обрадовића и на Булевару Вељка Влаховића, као и у Елемиру.
„Током новембра и децембра 2019. није било прекорачења концентрација основних загађујућих материја, односно чађи, сумпор диоксида, азотних оксида и суспендованих честица. Досадашњи нивои аерозагађења нису били такви да је потребно носити маске. Евентуално би оболели од хроничних болести могли да размотре употребу маски. Али, у сваком случају, метеоролошке појаве, присутне у последње време, свакако да погодују и појачавају штетна дејства загађујућих материја ваздуха“, наводе у Заводу.
Највећи потенцијални загађивачи ваздуха су саобраћај, индустрија, термоенергетска постројења и домаћа ложишта.
„У нашој средини, током последњих година, концентрације основних загађујућих материја имају сталан, прилично уједначен ниво. Током последњих месеци ти налази су у складу са резултатима претходних година. Нису забележене концентрације које су опасне у акутном смислу по здравље становништва. Не треба заборавити да су често концентрације загађујућих материја много веће у затвореном (стамбеном) простору, него споља“, саопштава Завод за јавно здравље Зрењанин.
Међутим, у погледу утицаја на здравље, највећи проблем представљају честице мање од 2,5 микрометра. Оне се најдуже задржавају у ваздуху и најдубље продиру у дисајне органе. Изазивају различите ефекте у зависности од састава. Сва досадашња истраживања указују да суспендоване честице значајно делују на здравље, посебно на децу и старије особе, и да није утврђен праг испод ког се штетни ефекти не јављају. Хронична изложеност честицама доприноси повећању ризика за развој респираторних и кардиоваскуларних болести и карцинома плућа.
Иначе, у средњобанатском региону се не обављају мерења суспендованих честица мањих од 2,5 микрометра.
„Да би се дале конкретне препоруке, неопходно би било знати тачне концентрације загађујуће материје у реалном времену. То се остварује путем аутоматских мерних станица, које не постоје у нашој средини. Методологија мерења нивоа аерозагађења је таква да се спроводе континуирана 24-часовна, вишедневна мерења. Након тога се анализира узорак и почетком наредног месеца имамо резултате мерења за претходни месец. Значи, не постоје аутоматске мерне станице које у реалном времену очитавају концентрације одређених загађујућих материја“, закључује Завод за јавно здравље Зрењанин.
Ж. Б.
