У кући изграђеној 1914. године, која се налази у Улици војводе Петра Бојовића 31, данас је смештено предузеће „Мис комерц”. У Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин кажу да је нови власник куће током 2010. године адаптирао простор за своје потребе. Кров је обновљен, постављена је нова грађа и нов бибер цреп, а уређена је и фасада на којој стоји табла с натписом да је у овој кући живео књижевник Тодор Манојловић.
Први власник овог објекта, изграђеног у стилу сецесије, био је грађевински мајстор и предузимач Јанош Мершбахер. Након Другог светског рата, од 1944. у кући је живео и радио песник, драмски писац, преводилац и критичар Тодор Манојловић, до своје смрти 1968. године.
„Кућа Тодора Манојловића је висока приземница, правоугаоне основе, постављена на регулациону линију улице. Наглашеног је централног ризалита који се завршава високим забатом који асоцира на барокну киблу, али има сецесијску извијеност. У средини забата је већи тавански отвор у облику четворолисног цвета. Иза забата је високи стрми кров, покривен бибер црепом. Фасада је временом изгубила своју оригиналну декорацију“, наводе у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.
Тодор Манојловић је рођен 17. фебруара 1883. године у тадашњем Великом Бечкереку. Био је песник, драмски писац, есејиста, књижевни и ликовни критичар и преводилац, а оставио је за собом значајну, али недовољно истражену заоставштину. Рођени Бечкеречанин, али по свом опредељењу грађанин Европе, својом зрелошћу и ширином познавања модерне књижевности и уметности утицао је на обнову српске поезије још у време Првог светског рата. Учествовао је у замаху који је модернистички покрет добио у послератном периоду.
Појава прве драме Тодора Манојловића „Центрифугални играч” (1930) сматра се почетком модерне српске драме. Поред Станислава Винавера, био је најобразованији писац протеклог двадесетог века који је писао на неколико светских језика. Једини је аутор историје модерне европске и светске књижевности (пре Хуга Фридриха) и теоретичар који је пре Т. С. Елиота успоставио основе модерног схватања књижевне традиције.
Текст и фото: Ж. Балабан
