Зрењанински „Мидери” су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века били лидери у производњи доњег веша и купаћих костима. Радили су такозване лон – послове. То значи да су материјал и кројеве, односно кројне слике, добијали од својих иностраних партнера из Немачке и Италије, а онда су веште руке запослених у погонима „Мидера“ састављале предивне комаде.
- Материјали од којих смо шили купаће костиме били су врхунски, као и модели које смо добијали готове од наших партнера. Купаћи костими који су излазили из наших погона били су на светском нивоу - сећају се бивши запослени.
Памте и да је још пре пола века такозване кројне слике у Немачкој радио компјутер. Рачунар, што сада изгледа невероватно, искористи 80 одсто материјала, а када се кроји ручно, искоришћеност је много већа. Од тога што је после компјутера остајало као вишак, шило се нешто и за домаће тржиште.
- Мушке гаће, које смо ми шили са добијеним материјалом и кројевима, у Немачкој су се продавале за 50 марака. Такав је то био квалитет - сећају се бивши запослени у „Мидерима“.
Проблеми су почели деведесетих година са санкцијама и изолацијом, а неуспешна приватизација само је довршила нестанак једне од фабрика зрењанинске текстилне индустрије. Нису преживеле ни тепихара, ни фабрика шешира, ни „Слога”, ни „Зита”, ни „Славица”, ни фабрика чарапа. А у текстилној индустрији у Зрењанину, у неком златном добу, било је запослено више хиљада људи.
Текст и фото: Ж. Балабан
